Kad se vrag poigra lјudima
Đavolјa Varoš je geomorfološki fenomen koji se nalazi u južnoj Srbiji, 27 km jugoistočno od Kuršumlije, na Radan planini koja je park prirode, u blizini Prolom Banje. Ovaj lokalitet je od 1959. godine pod zaštitom države kao spomenik prirode I kategorije. Od devedesetih godina prošlog veka Đavolјa Varoš postaje sve poznatija i kao turistička destinacija, da bi danas imala status pravog turističkog bisera Srbije i bila najbolјe plasirani evropski predlog za sedam svetskih čuda prirode.
Da ova lokacija zaista privlači strane i domaće turiste – uverili smo se i sami. Iako je padala kiša pun autobus turista iz Polјske nije odustao da obiđe ovu prirodnu retkost. Mi smo, ipak, sačekali da kiša stane i za to vreme od našeg vodiča Miroslava Jovića, pravnika iz Kuršumlije zaposlenog u AD „Planinki“ pod čijim je staratelјstvom od 1995. godine Đavolјa Varoš, saznali mnogo interesantnih detalјa vezanih za ovo mesto.
– Od ulaska do platoa gde se nalaze figure je staza duga 850 metara koja najvećim delom vodi kroz netaknutu prirodu. Posetioci prvo spaze okna Saskih rudnika. Naši srednjevekovni vladari Stefan Uroš I i njegov sin kralј Milutin su prepoznali veštinu rudarenja germanskog plemena Saksonci (Sasi) i pozvali su ih u Srbiju da vade rudu. Radan planina se u to vreme zvala Rudna planina, jer je bila bogata gvožđem, bakrom, srebrom, ali i zlatom. Postoje jasne indicije da je zlatni escajg sa dvora našeg najvećeg vladara cara Dušana Silnog poticao baš od zlata sa Radana – otkrio nam je Miroslav Jović.
Laganim usponom šetajući se dolazi do izvora Crveno vrelo, gde je voda boje rđe kao i čitav zemlјani obod oko tog izvora. Spada u kisele vode i pH vrednost joj je 3,5, a suvi ostatak je 4,5 g po litru. Sadrži stipsu, sumpor i gvožđe – odatle i crvena boja rđe. Drugi izvor je Đavolјa voda koja se nalazi na vrhu Đavolјe jaruge.
– To je izuzetno kisela voda koja ima vrednost 1,5 pH što znači da je hilјadu puta kiselija od obične vode! Koliko se priroda poigrala ovim područjem govori činjenica da se samo na nešto više od desetak kilometara odavde (vazdušnom linijom) nalazi izvor Prolom vode, koja je izuzetno blagotvorna za čoveka. Narod smatra da ove ekstremno kisele vode mogu da budu lekovite, ali to nije medicinski ispitano i potvrđeno, tako, ako ih koristite neka to bude samo kao suvenir – upozorio je Jović.
Ipak, ono što posetiocima oduzme dah su figure od krečnjaka, zemlјe, gline i laporca sa vulkanskom kapom. Upravo je ta kapa zaslužna za njihov opstanak, jer ih čuva od spiranja i erozije. Iako izgledaju krhko zapravo su jako postojane i već stolećima odolevaju zubu vremena. Prema nekim procenama ima ih 202 i ove figure „rastu“, jer voda koja otiče spira podnožje. To je zato što je teren gde se nalaze veoma strm, pa erozija deluje vertikalno.
– Kada vetar struji ovim područjem često se čuju zvuci nalik na lјudske krike, pa je dugo narod smatrao da ovde đavo muči svoje žrtve. Najpoznatija legenda vezana za ovu čudnu varoš je ona koja govori da je na obroncima Radan planine, bilo selo sa vrednim i pobožnim žitelјima koje je bog uvek darivao. Đavo je želeo da nametne greh tom narodu i stvorio je izvor s kog su lјudi počeli da piju. Što su više pili ovu đavolјu vodu oni su kao omamlјeni tonuli u greh da bi u jednom trenutku pokušali da venčaju brata i sestru! Na molbu Svete Petke Bog je sprečio rodoskrnavlјenje i zaustavio je svatove skamenivši svadbenu povorku. Prema tradicionalnim srpskim običajima prva figura koja dominira je barjaktar, za njim su mlada, mladoženja i dever, a iza njih su ostali svatovi koje možete videti kada se nađete ispred centralnog platoa – ispričao nam je naš vodič Miroslav.
Kada se nađete na tom centralnom platou odmorite se malo gledajući ovu prirodnu retkost sa odmorišta, jer će vam trebati još malo snage da savladate silne stepenice i sagledate ovo čudo prirode i iz ptičije perspektive. Zato nemojte odustajati i zadovolјiti se da je pogledate samo sa donjeg platoa. Popevši se na gornji plato imaćete priliku da vidite figure okamenjenih svatova i sa druge strane uzvišenja i uživate u jedinstvenom pogledu na Đavolјu Varoš.
Sa centralnog platoa put nazad vodi do crkve Svete Petke i svakako je posetite. To je bogomolja koja potiče još iz XIII veka, ali je ona sada obnovlјena kao brvnara. Za nju je takođe vezana legenda da je jedan dobar domaćin dugo venuo ophrvan raznim nedaćama, sve dok mu se nije ukazala Sveta Petka i privolela ga da provede sedam noći u blizini mesta gde je sada crkva. On je posle toga oslobodivši se svih svojih muka u znak zahvalnosti podigao na tom mestu crkvu posvećenu upravo ovoj svetitelјki.
– U samoj crkvi, ali i pored nje mogu se videti stabla sa maramicama koje su vezane za grane drveta. Naime, smatra se da je pre crkve nekad tu bio veliki hrast koji su posećivale žene molivši se za zdravlјe i prosperitet svoje porodice. One su vezivale maramice želeći da hrast preuzme deo njihovih problema. Danas naši posetioci mogu da urade isto, a mi svakih nedelјu dana odvezujemo te maramice i zakopavamo ih pored potoka iza crkve sa jednom jedinom želјom da sve vaše muke zauvek ostanu ukopane u Đavolјoj Varoši – rekao nam je Miroslav Jović.
Ono što posetioca ovog parka prirode sigurno iznenadi je to da postoji i virtuelni vodič koji se nalazi kod svakog značajnog mesta (kod okna saskih rudnika, Crvenog vrela, Đavolje jaruge...). Tako da zahvaljujući QR kodu i aplikaciji na mobilnom telefonu možete da saznate sve o ovom lokalitetu na srpskom i engleskom jeziku.
– Mi se trudimo da svake godine dignemo na viši nivo posetu Đavolјoj Varoši, a novina je noćni obilazak Đavolјe Varoši. Poseta okamenjenim svatovima donosi novu draž čak i posetiocima koji su već bili ovde. Mi smo pripremili da uz određene animacije, kombinaciju različitih svetla dočaramo ovo čudo prirode na drugi način. Spomenuo bih i gastronomsku ponudu u Đavoljoj Varoši gde smo osmislili specijalitet Đavolji ražnjić, dok su ostali specijaliteti teletina i jagnjetina ispod sača, pita rednica, domaći sitni kolači... Trudimo da svi oni koji dođu imaju mogućnost da probaju autentičnu ponudu topličkog kraja – uputio nas je Marko Gašić, direktor marketniga Akcionarskog društva „Planinika“.
Radujemo se da se misli i radi na svakom detalju, jer ništa nije nevažno i sve se ubraja u utisak posetioca – od urednih toaleta na parkingu, pa do onoga što čini ovaj lokallitet jednistvenim. Trenutno se radi i na poboljšanju putne mreže, odnosno lokalnih puteva što je važno da svi koji žele da posete ovo čudo, što samo prirodna može da stvori, lakše i brže dođu. A kada dođu želeće da se vrate, bar još jednom, jer čuda se ne viđaju svaki dan!
Marina Jablanov Stojanović
Foto: M. Jablanov, V. Jovanović, Djavolja Varos foto facebook
Izvor: Radio Subotica