Superheroji naših organa za varenje
Drevni antički lekar Hipokrat je spoznao da hrana može da bude lek, ali i otrov! Knjiga „Vodič kroz čudesni svet probiotika i prebiotika” dr Regine Ristić, specijaliste za mikrobiologiju upravo govori o tome. Već na naslovnoj strani knjige doktorka nam sugeriše da je mikrobiom ključ našeg zdravlja.
– Još od vremena Hipokrata potiče izreka da sve bolesti dolaze iz stomaka. Zato je veoma važno znati šta su probiotici, a šta su prebiotici i kako bi trebalo da ih unosimo. Probiotici su korisni mikroorganizmi našeg digestivnog trakta i možemo ih porediti sa superherojima koji naš organizam drže u dobrom zdravlju. Da bi pospešili njihov rad, rast i omogućili im adekvatnu sredinu unosimo i prebiotike, koji su hrana i važno znati kako to kombinovati. Tada dobijamo simbiotike. Na primer: kiseli kupus plus beli luk, ili jogurt i med ili kefir i laneno seme – tako pravimo simbiotike i bilo bi dobro svakodnevno ih unositi – preporuka je dr Ristić.
Prema doktorkinim rečima najnovija istraživanja ukazuju da se prekomernim unosom antibiotika poremeti ravnoteža našeg mikrobioma i da je potrebno i do dve godine da bi se on vratio u balans. Trebalo bi istaći da su naša creva stanište čak do 1.000 različitih mikroorganizama kojih ima desetostruko više nego svih ostalih ćelija u organizmu. U našem stomaku živi od 39 do 300 triliona bakterija i svaka zdrava osoba ima jedinstven mikrobiom!
– Najnovija naučna istraživanja u poslednjih 10 do 15 godina ukazuju da na to da je crevni mikrobiom ne samo važan za naše fizičko zdravlje, nego da je i vrlo usko povezan sa mentalnim oboljenjima. Sama činjenica da se neki neurotransmiteri kao što su seratonin ili beta-amino-glutaminska kiselina proizvode u crevima čije odsustvo može da utiče na pojavu depesije i anksioznosti. Neke studije baš ukazuju da je mikrobiom pacijenata koji imaju depresiju drugačiji nego kod zdravih osoba.
I kod drugih bolesti kao što je Alchajmerova, Parkinsonova, šizofrenija, alkoholizam zajednice bakterija su drugačije nego kod zdravih ljudi. To dovodi do činjenice da je veoma važno zadržavati balans našeg mikrobioma ali i pitanja da li bi ove bolesti mogli preduprediti promenom sojeva bakterija u našem mikrobiomu?
– Želela bih da istaknem da mikrobiom ima uticaja i na kardiovaskularne bolesti, dijabetes, prvenstveno na autoimune bolesti, alergije pa čak i na reumatski artritis. Potom, trebalo bi reći da ulcerozni kolitis i Kronova bolest kao i sve inflamatorne bolesti creva su povezane značajno sa sastavom crevnog mikrobioma koga karakteriše smanjena raznolikost crevnih bakterija. Sastav mikrobioma ima uticaja i na gojaznost.
Kanada je vodeća zemlja po proizvodnji probiotika koji se unose u organizam kao suplementi i oni imaju čak 70 vrsta, odnosno probiotskih sojeva koji se pojedinačno ili u kombinaciji koriste za određene bolesti. Dr Ristić kaže da su jako dobro napravljene te smernice za farmaceute i da se ostatak sveta rukovodi tim smernicama.
– Odmah iza njih su Amerikanci, a ostali deo sveta kao Evropska unija su znatno slabiji po proizvodnji probiotika, a o nama ne bih ni da pričam. Probiotike moramo da uvodimo kad koristimo antibiotike, zato što oni, naročito ako imaju širok spektar dejstva, uništavaju našu mikrofloru. Tada uvodimo i suplemente i veoma je važno znati koju dozu suplementata i koje suplemente koristiti, zato što disbalans može da potiče od raznih stvari. Istakla bih da nijedan probiotik nije rešenje za sve probleme.
Važno je i da hranom održavamo taj naš mikrobilom, a to znači da uvodimo u ishranu sve više fermentisane hrane. Potrebno ju je svakodnevno uvrstiti u ishranu.
– Ako se pitate zašto su Japanci najdugovečniji – to je zato što jedu dosta fermentisane hrane. Oni u svakodnevnoj ishrani koriste miso, proizvod od fermentisane soje. Postoje snažni naučni dokazi koji ističu važnost adekvatne ishrane kako bi se očuvalo dobro zdravlje i vitalnost tokom svih životnih faza, a naročito u starijem dobu.
U knjizi „Vodič kroz čudesni svet probiotika i prebiotika” koja je izazvala veliku pažnju novosadske publike dr Regina Ristić jednostavnim jezikom priča o ovoj zanimljivoj temi značajnoj za naše zdravlje. Objašnjene su veze mikrobioma i mnogih bolesti ili problematičnih stanja, ali i data rešenja: desetodnevni program za poboljšanje mikrobioma, kao i koje su to namirnice koje su prebiotici i koje su kombinacije namirnica dobre, a koje ne.
– Od fermentisanih možemo da koristimo jogurt, kefir, kiseli kupus… Beli kao i crni luk i praziluk idu uz sve. Odlična kombinacija je ljubičastog luka i feta sira, ali prave fete od ovčijeg mleka. Možete da pravite smutije sa jogurtom i bananom, jer banana spada u prebiotike, ili kefir sa bobičastim voćem. Ujutru kada popijete ovaj smuti uneli ste dovoljnu dozu za ceo dan. Hrana koja ne prija našem mikrobiomu su pržena hrana, crveno meso, prerađena hrana, veštački zaslađivači, alkohol, slatkiši, kafa u većim količinama – otkriva nam dr Regina Ristić.
Značaj naše crevne flore za zdravlje nauka sve više potvrđuje, a smatra se da će medicina XXI veka veliku pažnju obraćati na naš mikrobiom i da će lekovi budućnosti biti dizajnirani za svakog pojedinca. Do tih idealnih lekova za neki zdravstveni problem bolje bi bilo da predupredimo bolesti. Zato naše zdravlje održavajmo koristeći sveže namirnice, naročito povrće kao i fermentisano povrće, fermentisane mlečne proizvode. Važno je da ishrana bude raznovrsna i dobro izbalansirana, jer jedino tako doprinosi dobrom zdravlju. Pravilna ishrana i umerena fizička aktivnost prava su kombinacija za vitalnost kao i dug i zdrav život.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje, privatna arhiva, Pixabay, Freepik