Lepo ime vinjak
Razgovor o armanjaku koji sam ovih dana, započeo s nekolicinom prijatelja po čaši, do čijeg mišljenja se treba držati, ubrzo se pretvorio u razgovor o konjaku. Reč je o dva najpoznatija alkoholna pića Francuske o dve rakije od grožđa, od kojih je prvopomenuta kod nas manje poznata i niko je do sada nije proizvodio. Prve ozbiljnije količine sazrele su u hrastovoj buradi iriškog vinara Dragana Zarića. Ali, naravno ne pod nazivom armanjak, koji je u Francuskoj zakonom zaštićen još od 1905. Njime su tačno određena područja proizvodnje, sorte loze i tehnološki postupak prerade njihovog grožđa, način destilacije, sve do čuvanja i označavanja u prometu.
Pokušaj traženja kuma domaćem armanjaku, na samom početku, pokazao je da je kod nas još uvek nepoznato ko je kum vinjaku, koji je posle Drugog svetskog rata proslavio naše vinarstvo. Upravo zato će ovaj današnji prilog biti posvećen njemu, ne bi li se ozbiljnije pristupilo i novom kumovanju.
Pre tridesetak godina, na velikom Međunarodnom vinskom sajmu u Ljubljani, po važnosti u to vreme, drugom - trećem u svetu, na kome je kruševački „Rubin“ sa svojim vinjacima bio apsolutni šampion, na temu kumstva razgovarao sam s našim uvaženim stručnjakom prof. dr Lazom Avramovim. Kako je nastao naziv vinjak, ko je tvorac tog imena, kako mi je rekao, istraživao je na zahtev Kruševljana. Prvo ime koje mi je izgovorio bilo je Božidar Ranković. Uvaženi vinarski stručnjak u Jugoslaviji. Radio je u Ministarstvu poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije-rukovodio je Odsekom za vinogradarstvo i voćarstvo i bio šef kontrolne službe za primenu zakona o vinu.
„Naziv vinjak, Ranković je pomenuo u svojoj knjizi Novo vinarstvo, čije je četvrto, dopunjeno i prerađeno izdanje štampano u Beogradu još 1933. Bio je to udžbenik „za škole i narod“, dugo najkompletnije i najstručnije delo u našoj literaturi. Na 208. strani knjige, u poglavlju „Konjak“ precizno je opisao kako je nastao taj naziv i nije smeo da se koristi u Jugoslaviji jer je Francuska, međudržavnim ugovorom, zaštitila taj naziv i u odnosu na našu zemlju.
Da kršenje te zabrane ne bi izazvalo međudržavnu sudsku arbitražu, profesor Ranković je to jako alkoholno piće u svojoj knjizi nazvao „vinjak“, naglasio je prof. dr Avramov.
Božidar Ranković je studije završio u Francuskoj i dobro je znao situaciju oko proizvodnje i zaštite konjaka.
Profesor Laza Avramov prisetio se i svog asistentskog staža kod prof. Vukašina Toskića, nakon diplomiranja na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1949. godine. Kao mlad asistent zatekao se u kabinetu načelnika u Ministarstvu poljoprivrede, na kome se raspravljalo o nazivu vinjak. Izvoznici su insistirali da se radi uspešnosti plasmana u svetu izvoz obavlja pod nazivom konjak ili vinjak ala konjak.
Božidar Ranković je tada, seća se Avramov, uzeo reč i argumentovano branio reč vinjak, upozoravajući da bi drugi nazivi pomenuti u raspravi mogli državi da donesu velike neprilike. A da je naziv vinjak već usaglašen sa Francuzima. U njegovom stvaranju pošlo se od reči „vigne et vin“. Prvoj reči vinj dodato je ak i tako je stvorena kovanica vinjak. Bilo je bojazni da se pobune zbog onog „ak“ jer reč vinjak pomalo asocira na konjak. Ali sve je prošlo bez primedbi.
Boreći se za svoj predlog Ranković je nalazio ohrabrenje da Francuzi svom piću armanjak nisu dozvolili da se zove konjak i njegovi proizvođači su zato odlučili da mu dadu ime regije u kojoj se proizvodi.
Na kraju rasprave predloženo je da vinjak ostane kao najprihvatljivije rešenje. Jedino je Jus Uštaj, enolog u podrumu u Smederevu, ostao uporan zagovornik naziva konjak. Istakao je da je vinogradarska zadruga u Smederevu prva u Kraljevini Jugoslavije počela komercijalnu proizvodnju konjaka koji je prodavan u Zagrebu, a reklamacija nije bilo.
Na kraju su definisana dva stava. Prvi je da proizvodnju pića tipa konjaka treba nastaviti bez ograničavanja, jer to može da reši mnoge nevolje u vinarstvu zemlje. Drugi je da naziv vinjak ostaje i dalje kao zvanični, jer nije u suprotnosti sa odredbama važećeg Zakona o vinu. U godinama koje su za nama i naziv vinjak i njegova kakvoća stekli su puno pravo građanstva.
Petar Samardžija
Foto: N. Stojanović, www.rubin.rs
Izvor: Dnevnik.rs