Vinske priče

Majka vina

Mariniranje leaf-by Lynn Greyling Pixabay

Autohtone sorte kao otpor šardomaniji

Međunarodna organizacija za lozu i vino, sa sedištem u Parizu, uputila je svim vinogradarskim zemljama sveta, više od pola veka, apel da se vrate i svojim autohtonim vinskim sortama vinove loze, kako nam vinske karte ne bi spale na samo nekoliko vina. Kod nas on još nije stigao! O „šardomaniji“, pojmu po kojim se podrazumeva ta davno uočena opasnost po svetsko vinogradarstvo i vinarstvo, tek tu i tamo ponešto se čuje, ozbiljnih razgovora i dogovora šta nam je činiti još nije bilo. Naprotiv!

Petar Samardžija

Naše vinogradarstvo, poslednjih decenija karakterišu dva uporedna procesa. U praksi se napuštaju i nestaju naše stare balkanske sorte koje su u prošlosti dominirale u vinogorjima Panonske nizije, uz istovremeno nastojanje da se stvore nove, bolje loze, na bazi interspecijes hibridizacije, ukrštanjem sorti evropske plemenite Vitis vinifere sa severno američkim i istočnoazijskim vrstama.

Nove sorte posle višegodišnjeg oplemenjivačkog rada „silaze sa trake“, zvanično se i priznaju, ali njihova sudbina završava u kolekcionom vinogradu. Novorođenu decu niko ne usvaja, zbog nebrige „roditelja“ one praktično ostaju nepriznate.

Procvat vinogradarstva u Vojvodini, na privatnom sektoru, započet 2.000. godine, karakteriše lutanje i nespremnost. U Vojvodini danas imamo više od stotinu registrovanih, tržišno orjentisanih vinarija. Poslednjih godina njihovi vlasnici sadili su puno, a da nisu imali kome da se obrate za pravi savet šta i kako. Sadili su pretežno ono što vole, ne vodeći računa o tome da li pozicija budućeg vinograda odgovara voljenoj sorti.

U Sremskim Karlovcima, srpskoj prestonici vina, još se pripoveda o tome kako je početkom ovog veka vinogradarski stručnjak Rade Kolarov upitao dr Milana Ubavića, vlasnika vinarije Vinum, koji se raspitivao za kupovinu zemlje za vinograd; „A za koju sortu“? Rečju, uglavnom se sadilo stihijski, s nedostatkom znanja, ponekad i nespremnosti da se prihvati bilo čija sugestija.

Od Riđica do Bele Crkve, klimatsko-zemljišni diverzitet je tako veliki da za svaku sortu koju volite možete naći pravo mesto. U sortama se nije grešilo, sadile su se pretežno one koje uživaju svetski renome, uglavnom francuske, koje imaju veliki potencijal, sigurno veći nego naše domaće. To su vina koja dominiraju na globalnom tržištu: kaberne sovinjon i kaberne fran, merlo, pino noar, širaz, sovinjon blan, šardone, rajnski rizling, traminac, pinoi: beli i sivi, uglavnom.

Još nijednog stranca nisam oduševio njihovom ponudom. Žele nešto naše. I to sve otvorenije i glasnije ističu. A, srećom i sve ih je više. Doprlo je to i do ušiju trgovaca, ugostitelja i vinara. Rezultat toga je i sve veće interesovanje za naše novostvorene, a, pre svega, autohtone sorte. To su prirodne, samonikle sorte koje nisu nastale delovanjem čoveka.

Autohtonim sortama vinove loze smatra se sorta čije su morfološke karakteristike specifične za određeni kraj u kojem se uzgaja od davnine i u kojem daje najbolja vina. U Hrvatskoj ih ima više od stotinu. Najpoznatije su plavac mali, grk, babić, moslavac i dr. Hercegovačke su žilavka i blatina. U Srbiji su najpoznatije prokupac i smederevka. U Vojvodini su u prošlosti gajene uglavnom autohtone sorte Balkana i Panonske nizije.

Mnoge od njih su tokom vremena najvećim delom napuštene, odnosno potisnute iz proizvodnje. Danas su njihovi „trezori“ još samo stari vinogradi u kojima su opstale jer nisu mogle da nađu svoje mesto na velikim plantažama društvenog sektora. U njima preživljavaju i dočekuju poslednje dane: medenac beli, slankamenka bela, bratislavka, bakator beli, sremska zelenika, bela dinka, ižaki, muštoš, kadarka bela...

Bogatstvo vinorodne zemlje najpre se ogleda u autohtonim sortama koje se u njima gaje i po njihovom značaju u svetskom vinogradarstvu. U evropskim zemljama koje su najznačajniji proizvođači vina posebno se ističe njihova neraskidivost s prostorom u kome se ona proizvode. Uzajamni odnos klimatsko-pedoloških uslova, sorte i odlika uloženog ljudskog rada pri proizvodnji grožđa i vina, objedinjen je francuskim izrazom „teroar“.

Ne zaboravimo u toj interakciji sorta-klima, zemljište-čovek, sorta je osnov. Majka vina.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, M. Jablanov, pixabay, freepik

Izvor: Dnevnik