METEOROLOG MIODRAG STOJANOVIĆ

miodrag

Ne preti nam era tornada i superćelijskih oluja!

Svakodnevno nas s malih ekrana plaše najavama da će superćelijskih oblaka, odnosno oluja i grada koje oni donose, biti sve više, te da nas očekuje i pojava tornada koji imaju još veću rušilačku moć. Da li je situacija zaista toliko apokaliptična i koliko su te procene istinite, te možemo li zaštititi plodonosne vojvođanske njive od štete koju nanosi grad, pitamo stručnjaka diplomiranog meteorologa Miodraga Stojanovića, šefa radarskog centra Bajša.

Meteorolog Miodrag Stojanović

• Da li su superćelijski oblaci postali naša nova realnost i da li će biti sve više tih razornih oluja?

– Superćelijski oblaci postoje oduvek. To što se u poslednjih nekoliko dana desilo da se pojavilo nekoliko superćelija ne znači da će to biti naša svakodnevica nego da su se stekli u prvom redu temperaturni uslovi da se pojave. Ja ne verujem da će ih biti sve više.

• Da li postoji opasnost da se taj superćelijski oblak spoji sa zemljom i pretvori u tornado?

– U našim krajevima svake godine se pojave tzv. pijavice (mali tornado) ali pravi ozbiljni tornado je jako redak. Da bi nastao tornado neophodan uslov je da postoji velika razlika u temperaturi i vlazi vazdušnih masa koje se sudaraju. To se u našim krajevima jako retko dešava.

Ekipa Radarskog centra Bajša

• Koliko protivgradna zaštita može da pomogne kada su u pitanju superćelijski oblaci i da li postoji neka druga vrsta zaštite koja će nam biti potrebna u budućnosti?

– S obzirom na prostorne dimenzije, više desetina kilometara u prečniku, i prirodu superćelijskih oblaka njih je, za sada, nemoguće sprečiti i najbolja zaštita od njih je skloniti se i zaštititi svoju imovinu.

Radarska slika superćelijskog oblaka

• Koja je razlika između običnog olujnog oblaka i superćelijskog?

– Osnovna razlika je u organizovanosti procesa u oblaku. U superćelijskom oblaku postoji organizovanost dela u kome postoji uzgon i dela u kome postoje silazna kretanja i jasno su odvojeni. Oba ova dela rotiraju oko vertikalne ose oblaka. Horizontalne dimenzije ovih oblaka kreću se i do 20-30 km u prečniku. Vertikalne dimenzije idu i do 19-20 km u visinu. Energija koju imaju ovi oblaci je ekvivalent energiji nekoliko atomskih bombi bačenih na Hirošimu. Životni vek superćelijskog oblaka je i više od 10 sati. Obični olujni oblak nema takvu organizovanist procesa: u njemu postoji uzlazna struja u kojoj se formira grad i silazna struja u kojoj se izlučuje kiša i grad i koja lagano smanjuje temperaturnu razliku i dovodi do gašenja oblaka.

• U medijima se čuju brojne teorije o eventualnom uticaju HAARP-a, kakva su naša saznanja o veštačkim uticajima na vreme i da li bi te tehnologije mogle da utiču na stvaranje ovakvih nepogoda?

– Veštački uticaji na vreme postoje već decenijama. Poznato je da su prilikom održavanja Olimpijskih igara domaćini (Rusi u Moskvi i Kinezi u Pekingu) zasejavali oblake i sprečili padanje kiša, ali nije naučno dokazano da Harp može da stvori vremenske nepogode.

Meteorološki krug – mesto gde se skupljaju podaci vezani za vreme i klimu

• Zašto meteorolozi daju prognozu a ne dijagnozu?

– Meteorologija je nauka u kojoj se proučava uticaj mnogih fizičkih veličina na vreme. Deli se na: sinoptičku meteorologiju, klimatologiju, radarsku meteorologiju… Od svih se samo radarska meteorologija bavi dijagnozom vremena. Naime atmosfera se skenira u realnom vremenu i to je dijagnoza trenutnog stanja. Uočavaju se oblaci i na osnovu osmotrenog daje se prognoza razvoja oblaka, njihovo premeštanje kao količina i vrsta padavina iz njih. Sinoptička meteorologija, koja koristi najjače računarske resurse i modele, se bavi prognozom vremena. U matematičke modele prognoze vremena ulaze veličine koje se svakog sata mere na sinoptičkim stanicama, veličine koje se mere sondiranjem atmosfere, satelitska i radarska merenja. Meteorologija je jedina nauka koja ima jednu sigurnu osu, a to je Zemljina površina. Iz dana u dan modeli razvoja vremena su sve bolji i tačniji.

Snežana Milanović

Foto: Mariniranje

Izvor: Dnevnik.rs