Kajakom niz Dunav
Da li ste nekad razmišljali da provedete jedan dugački odmor tako što ćete često menjati destinacije, uživati u prirodnim lepotama i biti fizički aktivni, a pritom vam neće biti potrebna velika suma novca da biste ostvarili zamisao. Nemoguća misija – naprotiv, baš suprotno, veoma ostvarivo ako se odlučite da veslate i prihvatite malo manje komfora. I što je najvažnije nećete biti sami, pored vas će veslati vaši istomišljenici, uživaćete u druženju i otkrivanju novih destinacija, pejzaža, ukusa...
– TID (Tour Irtennacional Danubian) je najstarija, najduža sportsko-rekreativna kajakaška regata na Dunavu. To znači da učesnici za 73 dana pređu 2.400 kilometara veslajući Dunavom. Kreću iz Nemačke i završavaju na Crnom moru – prenela nam je Slađana Sudar iz Turističke organizacije Inđije.
Zato smo se i uputili do Starog Slankamena gde smo imali priliku da upoznamo ljude koji veslaju Dunavom, druže se i uživaju u prirodnim lepotama. Tamo smo zatekli Predraga Bogdanovića i Dejana Ivanovića koji su u organizacionom odboru za turizam Kajakaškog saveza Srbije koji je organizator regate kroz Srbiju.
– Regata je nastala 1956. godine i najstarija je i najveća kanu veslačka regata u Evropi. Svake godine poslednje nedelje juna ova regata kreće iz nemačkog grada Ingolštat (Bavarska) i vesla se Dunavom kroz zemlje kroz koje ova evropska reka teče do njenog ušća, do mesta Sveti Đorđe u Rumuniji, dakle do Crnog mora. Učesnici kreću od početka ili se priključuju. Ove godine imamo oko 150 učesnika iz osam podunavskih zemalja i pet onih koje nisu među kojima su Holandija, Švajcarska, Španija, Kanada i SAD. Da bi se učestvovalo potrebna je pre svega dobra volja. Mogu da učestvuju svi od 7 do 77 godina, odnosno još i više. Možemo da pomognemo i oko čamca. Važno je da se ima neki mali šator, osnovni kamperski pribor i nešto malo novca – uputio nas je Predrag Bogdanović, ispred Kajakaškog saveza Srbije, koji je i profesor nemačkog jezika u Trećoj beogradskoj gimnaziji.
Zgodno bi bilo da kod nas na Dunavu postoje marine, kampovi, odnosno mesta gde ovakvi turisti mogu da predahnu, nešto pojedu, istuširaju i odmore se. Dvorište Specijalne bolnice „Dr Borivoje Gnjatić“ u Starom Slankamenu pored Inđije jedno je od mesta koje pruža potrebne uslove.
– Kroz Srbiju kajakaši veslaju 588 kilometara, a 27 kroz opštinu Inđija. Stari Slankamen je već tradicionalno njima domaćin, odnosno Turistička organizacija Inđije i Specijalna bolnica, jer ovde možemo da im pružimo sve ono što im je potrebno za ugodan boravak: mesto gde će smestiti šatore, topao tuš, kuvani obrok i doručak kako bi nastavili svoje putovanje – rekla nam je Sladjana Sudar iz Turističke organizacije Indjije.
Ovakva logistika je više nego neophodna organizatorima regate kroz Srbiju. Zanimalo nas je koliko ovakav vid bavljenja sportom i turizmom ima podršku od države.
– Mi se deklarišemo kao sportska nacija, ali se to pre svega odnosi na profesionalni sport. Kajakaški klubovi često kubure sa sredstvima, ali i pored toga postižu vrhunske rezultate. Kad je rekreativni sport u pitanju ili sportski turizam – to je malo u zapećku. Zato bismo voleli da nas država više podrži u promotivnom i u finansijskom smislu. Pri tom ne mislim samo bukvalno nego u organizovanju kampova, bolje infrastrukture i možda da se animiraju mladi ljudi da se bave ovim načinom rekreativnog sporta – istakao je Predrag Bogdanović iz Kajakaškog saveza Srbije.
Učesnici svakodnevno prevaljuju oko četrdesetak kilometra veslajući Dunavom. Pitali smo se da li su potrebne pripreme za ovaj put i koliko je naporno.
– Ovo su sve bivši sportisti ili entuzijasti. Prosečno se vesla oko 40 kilometara i ko vesla sporije može da krene ranije. Nije strogo zadato kad se iz nekog mesta kreće pa neko može da krene i ranije... Preporučuje se da se krene nešto ranije, pre osam, zato što su vrućine, da se vesla do 11 i da se tokom najtoplijeg dela dana malo skloni u hladovinu, odmori i da se onda nastavi s veslanjem. Obično se na destinaciju stiže oko 5-6 sati – odgovorio nam je Bogdanović.
A kada se stigne dižu se šatori i počinje druženje... Želeli smo da saznamo kakvo je druženje među kajakašima.
– Sjajno. Imamo dosta slučajeva da su se tokom regate ljudi upoznali, zbližili i venčali. Vlada jedna pozitivna energija, naši učesnici veoma vode brigu o životnoj sredini i iza nas ne ostaje ni jedan papirić – naglasio je Predrag Bogdanović iz Kajakaškog saveza.
Regata kroz našu zemlju je dobar način da predstavimo kako naše prirodne lepote tako i tradicionalnu gostoljubivost. Zanimali su nas utisci učesnika regate.
– Dolazim iz Severne Nemačke. U regati sam učestvovala 6-7 puta. Moji su utisci izvanredni. Ono što me posebno privlači u Srbiji je gostoprimstvo: pri tom mislim na hranu, na ljude, na muziku... Očarana sam prirodom, sprudovima gde možemo da se okupamo i odmorimo. Sve mi je lepo – bila je iskrena Zigi iz Braunšvajga.
Nije gospođa Zigi jedina, mnogi su nam rekli da su impresionirani gostoprimstvom u Srbiji.
– Zovem se Kristof dolazim iz Severne Nemačke. Ove godine prvi put učestvujem u regati, startovao sam u Ingolštatu i ići ću do kraja. Posebna mi je želja da vidim pelikane, jer sam čuo da ih na jednom delu Dunava ima. Impresioniran sam gostoprimstvom u Srbiji – rekao nam je Kristof iz Nordenhajma.
– Ovo mi je drugo učešće na TID-u. Volim Dunav i uživam na njemu. Danas je bilo malo naporno jer smo imali vetar u lice. Planiram da idem celu turu kroz Srbiju, a ako budem mogao nastaviću i dalje – saopštio nam je Aleksandar Pejčić iz Pančeva.
– Poreklom sam iz Osijeka, ali već dugi niz godina živim u Londonu, tako da sam na TID ove godine došla direktno iz Londona. Ovo mi je druga godina kako učestvujem u regati. Kada sam prošle godine došla nisam znala šta me očekuje i bila sam oduševljena pre svega ljudima koje ovde srećem. Bilo mi je i teško, jer mi je bilo prvi put, nisam ni mlada, niti sportski tip, ali mi je bilo i lepo pa sam rešila da dođem ponovo. Ono što mi se dopada što su ljudi spremni da jedni drugima pomognu. Mislim da ću i narednih godina dolaziti opet – rekla nam je Jasenka Horvat.
I sami smo se uverili u Jasenkine reči videvši kako jedni drugima pomažu da izvade čamce iz vode, da dignu šatore... Dan kada smo ih posetili bio je lep, sunčan, topao pa smo se pitali kako je kada vremenske prilike ne idu na ruku učesnicima regate.
– Pada kiša, piri vetar, sunce sija – sve je to priroda, a mi se prilagođavamo kako možemo i znamo. Srećom nisu nas zadesile ove julske oluje. Imali smo jedanput kišu gde smo na brzinu postavljali šatore... Bude sve mokro, onda se sve osuši i idemo dalje – sa osmehom nam je rekla Jasenka Horvat.
Da, već sutra idu dalje prema Beogradu, Smederevu, a večeras posle večere se druže uz živu muziku. Život je lep! „Pridružite nam se“ poručuje Predrag Bogdanović.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje, V. Jovanović