NEISPRIČANE PRIČE: Verski turizam

Srbija ima ne samo bogatu istoriju, nego i bogatu versku baštinu, ma koliko ona bila paljena i uništavana tokom vekova. Multikonfesionalnost, značajna verska mesta, tradicija koju oni ovaploćuju privlače turiste iz zemlje i inostranstva. Trebalo bi reći da verski turizam u Srbiji nije samo vezan za religiju, nego ima kako kulturne, tako i istorijske aspekte. Ovaj vid turizma utiče i da se mlađe generacije upoznaju i povežu sa vlastitim kulturnim korenima i tradicijom.

Naše svetinje često sadrže umetničke zbirke, freske i ikone koje predstavljaju vrhunska dela umetnosti perioda u kome su nastala. Često u njima posetioci imaju priliku ne samo da dožive duhovnu dimenziju, nego i da u tom prostoru uživaju u koncertima klasične i duhovne muzike, izložbama i sličnim kulturnim sadržajima…

Mnogima je iznenađenje da se jedna od najvećih crkava ne samo u Vojvodini, nego i u Srbiji nalazi u vojvođanskom selu Čurug. Svakog ko poseti ovo mesto začudiće impozantnost crkve Vaznesenja Gospodnjeg sa tri tornja, od kojih je najviši 55 metara. Crkva je širine 17, a dužine preko 50 metara i spada u veće pravoslavne hramove. Međutim, poznavaoce istorije to neće iznenaditi, jer Čurug je do regulacije toka Tise bio bogato lučko mesto sa stalnim rastom stanovništva:

– Već u XVIII veku Čurug je imao crkvu blizu obale Stare Tise, ali je ubrzo postala tesna, jer je stanovništvo raslo, pa su žitelјi sagradili drugu crkvu koja je u buni 1848. godine stradala. Tako se odlučuje da se gradi treća crkva koja je nastala po planovima austrijskog inženjera Josifa Krafta. Ova crkva je prvobitno imala samo jedan toranj, ali Čuružani, da bi pokazali svoje bogatstvo, su joj sa obe strane dodali po još jedan toranj. Ikonostas u mermeru je projektovao Mihailo Valtrović, a konačni pečat dao Đorđe Krstić, jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog realizma u slikarstvu – otkrila nam je Marija Čupić, direktorka Turističke organizacije opštine Žabalј.

Tokom četiri godine oslikavanja ikonostasa Krstić je često dolazio u sukob sa crkvenim vlastima, jer je realizam potpuno raskinuo tradiciju sa srednjovekovnim srpskim crkvenim slikarstvom. Najznačajnija ikona je Vaznesenje, koja se nalazi na centralnom delu ikonostasa.

– Zanimlјiva su i crkvena zvona od kojih najveće teži pet tona. Prvobitna zvona su, tokom Prvog svetskog rata, pretoplјena u oružje, pa su tridesetih godina napravlјena nova. Međutim, kada su postavlјena, bila su neharmonična, pa je pozvan Isidor Bajić da proba da ih uskladi. Naravno, ovaj naš veliki kompozitor je to uspeo i od tada se nadaleko čuje njihov skladni zvon – istakla je Čupićeva.

Obnovljene i restaurirane verske svetinje takođe privlače turiste – dobar primer za to je subotička sinagoga. Građevina, koja pleni svojom lepotom nastala početkom XX veka u stilu secesije i bila je ostvareni san subotičkih Jevreja, koji ukazuje da je ova zajednica bila ne samo ekonomski moćna, nego i brojna.

Drugi svetski rat i Holokaust doveo je do velikog smanjenja ove zajednice, kako po brojnosti, tako i po ekonomskoj moći, a sinagoga je prepuštena zubu vremena. Ovo prelepo zdanje koje su projektovali dvojica čuvenih budimpeštanskih arhitekata Marcel Komor i Deže Jakab je propadala. Njena obnova u kojoj su učestvovali Grad, Pokrajina i Republika, kao i Vlada Mađarske je trajala skoro 40 godina.

Imali smo priliku da je posetimo kada je njen spoljni deo bio obnovljen, a unutrašnji još uvek devastiran. Bilo je tužno videti taj jad koji je još uvek odavao nagoveštaj nekadašnje lepote. Obnova sinagoge je završena 2018. godine, a za javne posete otvorena je od 2019. godine. Prema rečima Roberta Sabadoša, presednika jevrejske opštine Subotice, veoma je privlačna kako za turiste iz celog sveta, tako i za đačke eksurzije jer se u njenoj blizini nalazi Gradski muzej. U njoj se održavaju manifestacije tradicionalne i klasične muzike, međunarodni i domaći kongresi i savetovanja od istaknutog značaja...

Jedna od velikih srpskih svetinja i mesto hodočašća je manastir iz XII veka - Studenica. To je zadužbina Stefana Nemanje i mesto gde je osnovana prva škola i bolnica i u kome je nastalo najstarije srpsko književno delo. Prema bakrorezu koji je izrađen 1733. godine u porti manastira bilo je 14 crkava, a danas svedočimo da su sačuvane tri: Bogorodičin hram, Kraljeva crkva – zadužbina Kralja Milutina iz 1314. godine i crkva koja je posvećena Sv. Nikoli i koja se vezuje za Vukana, sina Stefana Nemanje.

– Studenička kandila se nisu gasila više od osam vekova. To je i jedan od razloga zašto je ovaj manastir sačuvan. Ona je svetionik srpskom narodu i osim što je važna za istoriju i veru našeg naroda, Studenica pripada i svetskoj kulturnoj baštini i od 1986. godine je pod zaštitom UNESCO-a – otkrio nam je kustos manastira Ivan Milićević.

Studenica je i primer da verski turizam može biti ključan za razvoj ruralnih područja Srbije, koja su često zapostavljena.

– Zahvallјući ovom manastiru, ceo kraj je oživeo, jer Studenica je mesto hodočaća i jedna od najposećenijih lokacija kada govorimo o verskom turizmu. Seoska domaćinstva su se pokrenula, a to i jeste jedan od cilјeva bratije ovog manastira, koji imaju odličnu saradnju sa meštanima – rekao nam je Ivan Milićević, kustos Studenice i ukazao da u samoj blizini manastira postoji monaški konak, ali on ipak nema kapacitet da može da primi sve one koje ovde dolaze. Zato i jeste značajno da postoji još mesta u okolini koji mogu da prime turiste koji ovde dolaze iz čitavog sveta.

Pored Studenice, Fruškogorskih manastira i verskih objekata po Vojvodini obišli smo i veoma posećen manastir Tumane kod Golupca. Bili smo veoma iznenađeni razmerom razvoja jednog ovakvog mesta. Veliki parking prostor, konak za goste sa bibliotekom u izgradnji, restoran, samo nas upućuju da ovo mesto posećuje reka ljudi. Zanima nas da li postoje turističke agencije koje se bave i verskim turizmom.

– Mi imamo nekoliko specijalizovanih turističkih agencija koje se bave verskim turizmom. Smatram da je najkvalitetnija turistička agencija Srpske pravoslavne crkve, „Dobročinstvo”, zato što kada se s njima putuje onda vam je potpuno zagarantovano da ćete i ući u objekat predviđen programom putovanja.

Ipak, čini mi se, da ovakva vrsta putovanja ne privlači mnogo turista, ali ono što godinama unazad privlači turiste to je interesovanje da se za vreme velikih verskih praznika posete neke značajne verske destinacije. Do skora je to bio Izrael za vreme Božića ili Uskrsa. Rekao bih i da nema velikog broja obučenih vodiča, a oni koji to znaju i koji nešto vrede, uglavnom rade u navedenoj turističkoj agenciji SPC Dobročinstvu – uputio nas je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA.

Multikonfesionalnost i bogata verska baština, kulturni značaj, duhovne manifestacije, kao i razvoj lokalnih zajednica mogu doprineti stvaranju održivog i rastućeg verskog turizma. Za to je neophodna adekvatna promocija, razvoj infrastrukture i očuvanje kulturnih spomenika.

Naravno, ovo bi trebalo da prati unapređenje turističkih usluga i edukacija lokalnih zajednica kako i adekvatnih vodiča. Samo na taj način verski turizam ima potencijal da postane jedan od faktora u razvoju turizma Srbije. Da li ćemo to i ostvariti – za sada je neispričana priča.

Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje