Selo kao rajsko mesto
More, planine, banje, gradovi nekako su građanima Srbije logične destinacije za provođenje odmora... Ali kome može da bude interesantno selo, naročito onom delu građana Srbije koji je jedva čekao da pobegne iz njega, da skine blato sa cipela i oprosti se od teškog rada.
Ipak stasale su generacije koje nemaju nikog svog na selu i nemaju iskustvo boravka u takvoj sredini. Ljudi koji cene privilegiju da se jutrom bude u tišini i uz ptica poj, da uzberu jabuku sa drveta, da probaju domaću, organsku hranu... Da naprave teglu slatka ili džema, ispeku rakiju, da puste bez strepnje decu u dvorište da se sita naigraju: da se penju na drveće, upoznaju domaće životinje i maze sa njima, legnu na slamu...
– Dok sam bio dete leta sam provodio kod bake i deke. Voleo sam da vreme provodim na selu, uživao sam kao i sva deca u slobodi koju sam imao, u druženju, jer smo se leti tu sjatili s raznih strana. Moji su imali konje, krave i sve ostale životninje koje jedno seosko domaćinstvo ima. Igrao sam se s njima, trčao bosonog, spavao na slamarici, Ta lepa sećanja na bezbrižno setinjstvo su ostala, pa kada smo supruga i ja osnovali porodicu i postali roditelji četvoro dece, želeli smo da naša deca osete sve ove blagodeti života na selu, naročito sada kada imamo i unuka – priča nam Dragan Vujčić vojni pilot u penziji, koji je kupio parče zemlje kod Kosmaja i prvobitno sve zamislio da bude za porodicu i prijatelje, a kako se to i drugima svidelo, postao je ugostitelj koji svojim gostima vraća uspomene iz detinjstva.
Posle iskustva zatovrenosti u četiri zida tokom pandemije kovida selo je postalo rajsko mesto naročito što se u njega moglo stići za manje od pola sata i uživati na otvoronem. Udaljene ili egzotične destinacije nisu bile tako jako privlačne kao nekada.
Boraveći u Rađevini iskoristili smo priliku da se od Krupnja do obližnjeg sela Kržava dovezemo električnim biciklom koga smo iznajmili u Info centru turističke organizacije Krupnja.
– Ono što je interesantno u okolini Krupnja jesu i naše pešačke i gljivarske staze kojima se ponosimo, jer sve te naše predele i prirodu možete da obiđete električnim biciklom, mi u našem Infocentru, u samom Krupnju, posedujemo 40 električnih bicikala, kojima možete da obiđete prelepu prirodu Krupnja i okoline – uputila nas je Lidija Lukić v.d. direktor Turističko-sportske organizacije opštine Krupanj.
Cilj naše avanture je bilo etnodomaćinstvo „Oaza” u selu Kržava pored istoimene rečice. Put do nje nije kao kroz Vojvodinu ravan i prav, nego je krivudao i obilovao uzbrdicama i nizbrdicama. Laknulo nam je kada smo bez ikakvih problema savladali prvi uspon.
Vožnja ovakvim biciklom vam omogućava da se krajolik smenjuje brzinom koju sami odredite. Zaista smo uživali u vožnji. S vetrom u kosi i oduševljenjem preporučujemo ne samo mladima, nego i starijima da na ovaj način obilaze mesta u okolini, jer će doživljaj biti mnogo lepši i potpuniji, a na cilj se neće stizati umoran i iscrpljen.
Kada smo stigli do odredišta etno-domaćinstva koje pripada Sanji Danilović, saznali smo da je naša domaćica iz Vojvodine, iz Savinog sela kod Vrbasa. Bilo nam je zanimljivo da je jedna Vojvođanka odlučila da se bavi turizmom u kraju iz kojeg nije potekla.
– Posle kovida 2021. godine, došla sam ovde da posetim svoje dugogodišnje prijatelje, koje dosta vremena nisam videla. Obišli smo okolinu, videli smo sve... Ljudi nisu svesni kakvim su lepotama okruženi i kakvim sve potencijalima Srbija raspolaže – kaže nam s oduševljenjem Sanja Danilović iz etno-domaćinstva Oaza.
Nakon 10 godina provedenih u inostranstvu, odlučila je da dođe u mesto Kržava da počne da se bavi seoskim turizmom. Ono što je najviše uticalo na tu odluku je bila priroda i izvori vode kojima je ovaj kraj bogat...
– Kada odeš u inostranstvo, uglavnom to je tehnička voda, a voda za piće se kupije, piješ flaširanu vodu. Posle 10 godina sam došla ovde i popila sam vodu sa česme – to je bila izvorska voda! Izvor je udaljen 2,5 km odavde, oni imaju dva izvora, a porodica Miladinović, ima sopstveni izvor na koji sam ja povezana. Voda je ispitana i mogu slobodno reći savršena – rekla nam je Danilovićeva.
Došavši u Kržavu Sanja je razmrdala stanovnike sela. Kako ne može sve sama, tražila je pomoć komšija i polako ih uvlačila u turističku priču. Tako je s druge strane reke Kržave nikla bašta gde se gaji luk, krompir, tikvice, pasulj, grašak, spanać, paradajz, maline... To je sve dostupno njenim gostima ukoliko žele da sami nešto pripreme. Ukoliko tome nisu vešti domaćica će im zajedno sa komšijama za njih napraviti pite, salate, ispeći ribu ili staviti meso da se krčka ispod sača...
Da se ovde zaista može uživati u hrani, prelepim predelima i vidikovcima možemo posvedočiti i sami. Svaki dan koji ovde provedete je različit od predhodnog, jer toliko toga ima da se vidi.
– Etnoturizam bi morao da uključuje i neke kulturološke sadržaje, a ne samo smeštajne kapacitete. Na žalost, ja to u Srbiji nisam video nigde. Obično se sve svodi na to da imamo dobru hranu, simpatične stare objekte koji su u stvari renovirani i onda su novi, ali liče na one stare, imamo nešto sačuvano nameštaja itd... Ali suština ovakvog vida turizma bi trebalo da bude u stvari objedinjavanje od svih tih kulturno-istorijskih gena koje vučemo odavde i da to predstavimo kao jedan pravi etnološki proizvod koji može da bude, siguran sam, jako zanimljiv. Ali ga još nemamo u ovom trenutku u Srbiji – rekao nam je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA.
Nismo tako strogi kao naš sagovornik Seničić, ali njegov savet bi trebalo prihvatiti s uvažavanjem, jer je upravo to način da se ovaj vid turizma obogati sadržajima i da mnoge neispričane priče dođu do onih koji žele da ih čuju.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje
