Priča o ljubavi
Pred nama je praznik vinogradara, vinara i ljubitelja vina Sveti Trifun, ali istog dana po nešto drugačijem kalendaru je i Valentinovo, praznik posvećen ljubavi. Pitamo se šta više očarava i opija ljubav ili vino?
– Rekla bih da vino i ljubav idu jedno uz drugo. Mislim da je ljubav jedna od najvažnijih stvari. Za vino je potrebna ljubav, ali i obrnuto. Da bi se napravilo dobro vino tehnolog, enolog ili vinar mora da voli to što radi. Vino je uvek odraz onog ko ga stvara – otkrila nam je veoma cenjen tehnolog vina Tatjana Đuričić iz Novog Sada.
Zaista, ljubav je esencija našeg života i uslov za rast. Ona je aktivna ljudska snaga, snaga koja probija zidove koji razdvajaju čoveka od njegovih bližnjih, koja ga sjedinjuje s drugima – smatra poznati psiholog i filozof Erih From u svojoj knjizi „Umeće ljubavi”. U psihologiji postoje i drugi istraživači i teoretičari koji su ljubav pokušali da raščlane na više komponenti, jedan od njih je i američki psiholog Robert Sternberg.
– Prema njegovoj teoriji partnerska ljubav se sastoji od tri komponente: bliskost, strast i odanost. Pod bliskošću, koja je emocionalna komponenta podrazumeva se intimnost i to je ono što mi doživljavamo kada prema nekom osećamo ljubav. Strast je motivaciona komponenta, zato što ona motiviše naše ponašanje prema partneru, a odanost je kognitivna komponenta i to je naša odluka da ćemo mi dugoročno biti s određenim partnerom. Prema ovoj teoriji najuravnoteženija ili najzrelija ljubav je ona u kojoj su zastupljene sve ove tri komponente – objasnila nam je psiholog dr Dunja Cigić Gavrilović.
Ali ne postoji samo partnerska ljubav, odnosno samo jedna vrsta ljubavi. Blagosloveni smo kao bića da možemo da doživimo i pružimo razne vrste ljubavi. Antički filozofi, pre svega Platon i Aristotel su pokušali da objasne ovo kompleksno osećanje i došli su do toga da postoji sedam vrsta ljubavi.
Partnerska ljubav
Eros je prvorođeni bog, jer je morala postojati snaga i moć koja će spojiti svemir. Ovakva ljubav je oblik „ludila“ koje izazva Erosova strela. Kada nas ona pogodi mi se zaljubljujemo i ne hajemo za posledice, kao Paris i Helena. Eros je seksualna ili strastvena ljubav, najsličnija onom kako danas doživljavamo romantičnu ljubav.
Eros ili njegov parnjak iz rimske mitologije Kupidon je suprotstavljen logosu, ili razumu – zato ga slikari od renesanse prikazuju sa povezom na očima. No, mora se reći da je erotična ljubav intenzivna, lepa, ali i prolazna. Veza izgrađena na erosu takođe treba da se oslanja na druge oblike ljubavi kako bi stvorila čvrstu, celovitu osnovu kako nam je objasnila Dunja Cigić Gavrilović.
Porodična ljubav, bezuslovna ljubav
Antički Grci su je opisivali kao ljubav između roditelja i njihove dece. Razlikuje se od većine ljubavi po tome što ima tendenciju da bude asimetrična, odnosno jednostrana. U širem smislu, to ljubavno osećanje je naklonost nastala iz bliskosti ili zavisnosti. Ova snažna naklonost ne zavisi od ličnih kvaliteta osobe kojoj je upućena. Može se reći da je bezuslovna, jer postoji bez obzira da li se osobi uzvraćaju emocije. Za ovakvu vrstu ljubavi vi ne morate ništa da činite da biste bili voljeni. To je ljubav majke prema detetu, sestre prema bratu, ali i ljubav vašeg kućnog ljubimca prema vama.
Prijateljska ljubav
Za Platona prijateljska ljubav transformiše eros (žudnju) u impuls za razumevanje sebe, drugog i sveta. Aristotel je verovao da je obeležje prijateljstva dobra volja i da je jedna osoba prema drugoj može imati iz jednog od tri razloga: da je koristan, prijatan; a pre svega dobar, tj. razuman i čestit. Prijateljstva zasnovana na dobroti povezana su ne samo sa obostranom koristi, već i sa pouzdanošću i poverenjem. Radost koju donosi druženje je takođe važna. Istakli bismo da pravi prijatelji zajedno nastoje da žive istinitije i punije živote. Prijatelji nam nežno ukazuju na naše nedostatke i greške. Blagi su ili grubi kako zahteva situacija, ali su uvek puni podrške i razumevanja. Kroz prijateljsku ljubav mi se kao bića menjamo nabolje, rastemo i razvijamo.
Univerzalna, nesebična ljubav
Agape, kako su je antički Grci zvali, je jedinstvena vrsta ljubavi, ona je nesebična, upućena je svim bićima i Bogu. Može se reći da ona obuhvata i savremeni koncept altruizma, koji se definiše kao nesebična briga za dobrobit drugih, koja se zove i milosrđe. Mnogi ljudi smatraju da je agape neka vrsta duhovne ljubavi i da se izražava se kroz duhovnost i ljubav prema prirodi. U današnjem svetu agape možete zamisliti kao vrstu ljubavi koja ne očekuje apsolutno ništa, a zauzvrat čini samo da se osećate dobro.
Flert
Flert, koketiranje je zabavna, razigrana ili neposvećena ljubav. To može uključivati aktivnosti kao što su zadirkivanje i zavođenje. Fokus je na zabavi, a ponekad i na osvajanju, bez obaveza. Ovakve veze su nezahtevne, nekomplikovane i neobavezne, ali bez obzira na sve to mogu biti veoma dugotrajne. Ovakva vrsta ljubavi najbolje funkcioniše kada su obe strane zrele, samodovoljne i nemaju očekivanja.
Posvećenost
U ovoj vrsti ljubavi poenta je na dužnosti i nečijim (dugoročnim) interesima. Seksualna privlačnost je u drugom planu u korist ličnih kvaliteta, kompatibilnosti i zajedničkih ciljeva. U danima ugovorenih brakova, pragma (kako se nazivala u Antici) je morala biti veoma česta. Mada sada nije u modi, i potpuno je suprotna romantičnoj ljubavi, nje i dalje ima, a najvidljivija je kod nekih poznatih ličnosti i političkih parova. Primer ovakve vrste ljubavi su Simon de Bovoar i Žan-Pol Sartr. Pragma predstavlja stalno negovanje međusobne bliskosti. To je zrela i, u današnje vreme, pomalo retka ljubav.
Ljubav prema sebi
I samoljublje je jedna vrsta ljubavi, ali može biti zdravo ili nezdravo ako se pretvori u narcisoidnost i aroganciju. Oholost je veoma slična nezdravom samoljublju. S druge strane, zdravo samoljublje je srodno samopoštovanju, koje je kognitivna i emocionalna procena naše sopstvene vrednosti. To je matrica kroz koju mislimo, osećamo, delujemo i razmišljamo o našem odnosu prema sebi, prema drugima i prema svetu. U svakodnevnom jeziku, samopoštovanje i samopouzdanje obično se koriste kao sinonimi. Međutim, samopoštovanje i samopouzdanje ne idu uvek ruku pod ruku. Konkretno, moguće je biti visoko samouveren, a ipak imati veoma nisko samopoštovanje, kao što je, na primer, slučaj sa mnogim poznatim ličnostima.
Na kraju se može reći da postoji neka vrsta poroznosti između ovih sedam vrsta ljubavi, koje se neprestano prelivaju i prelaze jedna u drugu. Za antičkog filozofa Platona ljubav ima za cilj lepe i dobre stvari, a na samom vrhu je mudrost koja nas čini trajno srećnim.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: S. Šušnjević, privatna arhiva, Freepik
Izvor: Dnevnik