Vinski putevi

O'šli Nemci, Kinezi, Talijani, Turci, dolaze naši! Tako bi, najkraće, mogao da glasi raport sa našeg, domaćeg turističkog vinskog tržišta. Čuo sam ga, ovih dana, razgovarajući sa nekolicinom, mahom mlađih, vlasnika vinarija u Sremu i na severu Bačke. Moram priznati, poprilično sam bio iznenađen njihovom tvrdnjom da u pandemiji velike pošasti virusa korona ima lepih naznaka za bolju sudbinu njihovih vina.

Spas je, kažu, u domaćem turizmu. Prepričavam ih: Pravog turizma nema i ko zna kad će ga i koliko biti. Misle na onaj pod kojim se podrazumeva odlazak na morske obale, tesno povezanim sa sunčanjem i kupanjem, kao i na onaj u brdima, radi skijanja i sankanja na snegu. Preostaje nam, dakle, eno-gastro turizam, koji izrazito naglasak stavlja na lokalne proizvode i usluge, konkretno vino, domaće specijalitete i narodne običaje tipične za neki kraj.

Označeni i posebno zaštićeni kao vinski putevi, uspostavljeni, u našim vinorodnim područjima, pre desetak godina, oni su postali magnet za ljubitelje dobre „papice i kapljice“. Više, istina, stranih nego domaćih turista. Ti, prvi rezultati su veoma ohrabrujući.

Vinski turizam, u svetu, nastao je iz potreba ljudi, koji žive u vrevi i betonu gradova, da se povremeno vrate prirodnom ambijentu, da uživaju u lokalnoj hrani i vinu – nepce je centar sveta, kako se kaže u narodu. Za razliku od višednevnog odlaska na more ili planine jednom godišnje, u selo se dolazi češće, za predah od svakodnevnice, na eno-gastronomski izlet za koji ne treba više od vikenda. I što je još važnije, nije nužno odlaziti ni daleko od kuće. A ni voditi računa o meteorološkim prognozama.

U Vojvodini ima više od stotinu registrovanih vinarija koje na svojim imanjima imaju izgrađene i opremljene prostore za doček turista. Sa ponudom prihvatljivom, kako za one koji su manje imućni i zahtevni, tako i za one zahtevnije i sa dubljim novčanikom. Činjenica je da do sada nije bilo osmišljenije ponude i da se ona, uglavnom, sadrži u primanju gostiju na degustaciju vina i hrane.

Vinski putevi ne bi smeli biti samo skup određenog broja proizvođača vina određenog kraja, željnih da na svom domaćinstvu pružaju uslugu degustacije vina u, kako traži zakon, odgovarajuće opremljenom prostoru, sa sanitarnim čvorom. Gostima bi, uz vino, trebali nuditi i druge lokalne proizvode, u prostorima koji bi bili neprekidno otvoreni kao što su vinoteke, kvalitetni ugostiteljski lokali i dućani, s tipičnim specijalitetima kraja, radi kojih vredi doći. Selo mora biti uredno i čisto, turista retko ide tamo gde je okoliš zapušten i do kojeg ne vodi dobar put.

Vinski putevi su i prenoćišta i hoteli, da se odspava nakon čašice više. Vinski putvi su i kulturno-istorijski i sakralni spomenici, zavičajni muzeji, arhitektura, stari zanati, suveniri kraja, mogućnosti rekreacije, pogoni lokalnih proizvođača mesa i mesnih prerađevina, mleka i sireva, povrća, sokova i sl.

Improvizovana i jeftina gostionica, duž vinogradarskog područja, ne čini vinski put i nije u stanju da zadovolji interese modrenog čoveka da krene u goste nekom kraju.

Nije slučajno da je vinski turizam začet upravo u vinorodnim zemljama. Bordo, Burgundija, Šampanja, Alzas u Francuskoj, Toskana u Italiji, Rioha u Španiji, rajnska oblast u Nemačkoj su najrazvijenije eno-gastro turističke sredine. Svake godine francuske vinorodne regije poseti oko 7,5 miliona ljubitelja vina i dobre hrane. Dve trećine njih su Francuzi. Anketirani gosti izjavili su da kad su u nekom kraju preferiraju da konzumiraju proizvode lokalne produkcije.

Veliki broj dolazi u određeni kraj i da bi stekli, odnosno učvrstili kontakt s proizvošačima vina. Ankete pokazuju da se 35 posto vinskih turista u bordovskom kraju odlučuje za posetu tom delu Francuske kako bi se pobliže upoznalo s vinogorjem te regije, a 36 posto ih dolazi zato što je Bordo naširoko na dobrom glasu. Oko 56 posto je bilo veoma zadovoljno posetom i spremnim da opet dođu, a 67 posto se izjasnilo da nakon posete povećavaju potrošnju vina iz te oblasti. Slični rezultati istraživanja dobijeni su i u Španiji, Italiji i drugim zemljama.

Očekivanja naših mladih vinara, s početka ovog teksta, nisu, bez osnova. Realno je očekivati više turista u poseti naših vinogorja i podruma. Utoliko pre što su i pandemijom virusa upućeni na to.

U tom smislu kao mana s neba pao je prvi javni poziv Ministarstva poljoprivrede za dodelu novca iz IPARD programa EU za razvoj seoskog turizma. Po, upravo, raspisanom konkursu, koji traje do prvog oktobra za to, građani, preduzetnici, mikro i makro privredna društva mogu dobiti bespovratno od 5.000 do 300.000 evra. Samo treba imati ideju, biti preduzimljiv, a najbolje je ako, uz to, preduzetnik ima dedovinu, očevinu ili pak neiskorišćenu parcelu na kojoj je dozvoljena gradnja.

Petar Samardžija

Izvor: Dnevnik

Foto: Pexels