Leto je i više vremena se provodi napolju, ali u želji da što pre imate preplanuli ten ne bi trebalo preterivati i svoje telo izlagati suncu bez ikakve zaštite. Zato je važno da se u najtoplijem delu dana od 12 do 16 sati povučete u neki prijatan hlad, a da ono vreme koje provodite na suncu budete zaštićeni nekom dobrom kremom, mlekom ili uljem koje prija vašoj koži.

– Kožu od sunca moramo da štitimo. Smatram da je glupost da ne upotrebljavamo losione za zaštitu da bi De vitamin mogao da se sintetiše u našem telu. Ne stvara se De vitamin samo kada smo na plaži, nego i kada odemo do prodavnice, idemo na posao ili dok se šetamo tokom letnjih dana. Sunčevo zračenje nije samo korisno, ono može da bude i štetno, jer podstiče oksidacione procese tokom kojih se stvaraju slobodni radikali koji razaraju ćelije, dovode do starosti organizma i izazivaju bolesti. Zato je potrebno da kožu, koja je najveći organ našeg tela, štitimo i negujemo tokom celog života – uputila nas je farmaceutkinja Snežana Jović.

Druga priča je čime je štitimo. Industrijske kreme i preparati za zaštitu od sunca koje možemo da kupimo u drogerijama i parfimerijama moraju da sadrže razne vrste konzervansa da bi trajale što duže, aditive da bi imale određenu teksturu i boju, miris, stabilizatore kao štoje retinol palitat oblik vitamina A koji je štetan za kožu, pored toga obično sadrže parabene, oksibezone koji dovode do disbalansa hormona – što bi se narodski reklo pune su hemije. A ako znamo da 60 procenata svega što namažemo na kožu stiže u krvotok za rekordnih 30 sekundi – onda je najbolje napraviti kremu kod kuće od sastojaka koji neće ugrožavati zdravlje, a pri tom će negovati kožu.

– Hemijski filteri su najčešći u industrijski pravljenim preparatima za sunčanje sa zaštitnim faktorom i oni pretvaraju sunčevo zračenje u toplotu. Oni mogu da izazivaju alergije, toksični su za nas, ali i zagađuju vodu u kojoj se kupamo. Postoje i minerali kao što su cink oksid i titianijum dioksid koji su fizičlki filteri, odnosno ove supstance prave fini film preko kože koji sprečava sunčeve zrake da prodiru u kožu. Oni se mogu stavljati u kreme i losione za sučanje, povećavaju njihov faktor i nisu škodljivi. Potom postoje ulja koja prirodno imaju dobar faktor zaštite kao što su ulje od koštica maline koje ima zaštitni faktor od 30-50, ulje od pšeničnih klica čiji je faktor 20, dok ulje kokosa ima nizak zaštitini faktor 1-5 – objasnila nam je Snežana Jović.

Upotreba biljnih butera (ši, kakao buter, orah, lešnik, mango...) se takođe preporučuje u ovim kremama jer oni sprečavaju isparavanje vode iz tela. Prema uputama farmaceutkinje Snežane u kreme bi trebalo staviti i vosak, jer on zadržava kremu na koži i kada ste u vodi.

– Kreme se prave tako što u njima ima biljnih butera čije je učešće oko 70 odsto, ulja čine ostalih 30. Dodaje se vosak, po želji cink oksid i titanijum dioksid i može da se doda nekoliko kapi etarskog ulja lavande koje je dobro protiv opekotina, ulje od semena divlje šargarepe koje regeneriše kolagen i elastin i koje je puno beta karotena, koji je najveći saveznik preplanulog tena. U kreme koje se prave posle sunčanja dobro je osim ostalih sastojaka staviti etarsko ulje smilja koje regeneriše kožu i etarsko ulje nane ili eukaliptusa koji daju efekat hlađenja – navela je Jović.

Za razne tipove kože postoje i razna biljna ulja koja se mogu kupiti na našem tržištu. U hidrantna ulja spadaju ulje moringe, lešnika i ulje od koštica kajsije. Srednje masna ulja su ona od makadamije, avokada i badema, dok su masna ulja od jojobe i ulje od semenki ruže (šipka). Ova ulja možete kombinovati sa uljem od semenki maline i napraviti svoje ulje za sunčanje.

Važno da znate je da koža pamti svaku vašu opekotinu, a posledice, osim onih očiglednih odmah, će doći mnogo godina kasnije u vidu bržeg sterenja, bora, staračkih pega, mlohavosti... Ono što bi još trebalo da se zna da se losioni za zaštitu od sunca moraju naneti bar 15 minuta pre izlaska na sunce da ih koža upije i da oni počnu da deluju. Nije dovoljno da se samo jedanput namažemo, nego da losione nanosimo svaki put kada vreme zaštite istekne (kod prirodnih preparata je to oko pola sata) ili kada izađemo iz vode.

Bitno je da se zna da solarijumi nisu priprema za sunčanje i da ne pomažu u sintezi De vitamina. Boravak u solarijumu je samo put da koža još brže ostari. Sunce pomaže da se u našem telu sintetiše potrebna količina De vitamina, koji je veoma bitan za zdravlje, jer učestvuje u mnogim metaboličkim procesima. Osim toga vitamin De je značajan za pravilan rad mozga, jer utiče kako na rast nervnih ćelija tako i na stvaranje neurotransmitera, bolje pamćenje i bolje raspoloženje. Poznato je da se osobama obolelim od depresije upravo preporučuje da budu izložene blagotvornom dejstvu sunca. Ipak, starenjem naša sposobnost stvaranja vitamina D3 smanjuje čak do 75 procenata ako uporedimo dvadesetogodišnjaka i nekog ko ima 70 godina.

Važno je znati da se svi prirodni preparati najbolje čuvaju u tamnim staklenim teglicama da svetlost ne bi menjala njihova svojstva. Teglice je dovoljno uviti u aluminijumsku foliju ukoliko ne možete naći tamnu ambalažu. Njihova trajnost nije duža od tri meseca. Da bi postigli lep i zrdavo preplanuo ten trebalo bi voditi brigu i o ishrani. Preporuka je da se vitaminima snabdete iz svežeg voća i povrća, a leto je je idealno vreme za to. Iskoristite ove blagodeti i uživajte u letu!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Freepik, Pixabay, Mariniranje