ZNAMENITOSTI NOVOG SADA: Olivera Marić, turistički vodič o Jaši Tomiću i Miši Dimitrijeviću

Znamenitosti Novog Sada ne čine samo značajne zgrade, spomenici, nego i ljudi koji su u njemu živeli, koji su svojim životom, delovanjem i postignućima učinili naš grad posebnim. Turizmolog i turistički vodič u Novom Sadu Olivera Marić vratila nas je svojom pričom u jedno drugo doba govoreći o znamenitim ličnostima s kraja XIX veka koje su vezane za ubistvo koje je tada potresalo Novi Sad dugo vremena. Akteri ovog nemilog događaja su bili poznati Novosađani: Jaša Tomić, političar i urednik lista „Zastava“ i Miša Dimitrijević, poznati novinar i član Liberalne stranke.

Njihova politička aktivnost je počela kada se advokat, gradonačelnik i narodni tribun Svetozar Miletić, inače tast Jaše Tomića, počeo da povlači iz političkog života. Obojica su želeli da baštine Miletićevu političku zaostavštinu, a sukob je kulminirao kada je njihov obračun sa političkog terena prešao na lični... Upravo o ovom sukobu i potonjoj tragediji pripoveda nam Olivera Marić.

– Zanimljivo je da priča koja nijednog posetioca Novog Sada ne ostavlja radvnodušnim nije pripovest o političkom delovanju Jaše Tomića, nego jedna lična, životna priča, priča koja deluje svevremenski, a njihove aktere te znamo, ako ni po čemu drugom ono po nazivima ulica. Dve ulice nose njihova imena: jedna je Miše Dimitrijevića na Grbavici, a druga je Bulevar Jaše Tomića kod Železničke stanice.

Naime, krajem XIX veka kada je Svetozar Miletić bio bolestan i star postavljalo se pitanje ko će ga naslediti, odnosno ko će preuzeti vodeću ulogu u političkom životu Srba u Novom Sadu. Miletićev pokret koji se zvao „Narodna slobodoumna stranka“ se polako raspadao na više struja. Dve glavne struje koje su vezane za ovu priču su bile „Nova omladina“ na čelu sa Jašom Tomićem i „Liberalna partija“ na čijem čelu je bio Mihajlo Polit-Desančić, a čiji je član bio Miša Dimitrijević.

– U to doba političke stranke su svoje ideje promovisale preko novina, tako da su štampana glasila imala mnogo značajniju ulogu nego što to imaju danas. Glasilo Narodne slobodoumne stranke je bila „Zastava“ i naslednici Miletićeve političke borbe su uskoro počeli borbu oko preuzimanja ovih novina. Bilo je očigledno da Jaša Tomić osvaja sve više simpatija običnog naroda, jer se borio za socijalna pitanja, kao i za emancipaciju žena, tako da je i njih pridobio, mada u to vreme žene još uvek nisu imale pravo glasa. Tomić 1885. godine preuzima vođenje lista „Zastava“ i njegovim političkim protivnicima se ovo uopšte nije dopalo. Desilo se da je on svoj politički položaj utvrdio kada se oženio sa Milicom Miletić, ćerkom Svetozara Miletića – otkrila nam je Olivera Marić.

Dve nove partije su sa međusobne političke borbe prešle na lični obračun tako što su se liberali dočepali jednog pisma iz Miličinih devojačkih dana kojeg je ona, navodno, pisala svom tadašnjem vereniku Branku Petroviću iz Velikog Bečkereka. Navodno u tom pismu Milica obećava da, ukoliko je uzme za ženu, dobija uređivanje „Zastave“. Tako bi dobio položaj, upravo onaj koji je u tom trenutku imao njen muž Jaša Tomić!

– Liberali su ovo jedva dočekali da bi diskreditovali svog političkog protivnika. U novom listu liberala nazvanom „Branik“ nikad nisu objavili to pismo, ali su objavili preko 50 tekstova o tom pismu koji su služili da diskredituju Jašu Tomića. Ono što je pisalo u tim tekstovima bilo je da „ Mi imamo pismo od kojeg će Jaša Tomić crveneti“, „imamo pismo koje potpuno obeščašćava Jašu Tomića“ „imamo pismo koje više nije tajna i koje je kroz mnogo ruku prošlo“... Pričalo se da supruga Miše Dimitrijevića umnožava to pismo i širi ga po ženskim krugovima klevetajući i Jašin i Miličin bračni život – saopštila nam je Marićeva.

Neobično je da se slični tekstovi i klevete mogu naći i u današnjim tabloidima gde žrtve takođe ne mogu da se odbrane – jer objaviti ovakve vesti je kao da se prospe vreća perja, a njen demanti je skupljanje jednog po jednog pera...

Misli se da su ovakvi tekstovi proizvod krize društvenog morala i da su oni posledica ovog vremena, a ispada da se i u ono doba postupalo nečasno. Po svoj prilici za Dimitrijevića je važilo Makijavielijevo geslo „Cilj opravdava sredstva“.

– Nedavno sam naišla na Internetu na termin dokser, koji dolazi od engleske reči document gde je dokser osoba koja prikuplja informacije o nekome koga želi da javno ponizi, i te infomacije objavljuje na Internetu sve u cilju da diskredituje svoju žrtvu. To se sada smatra jednim vidom zlostavljanja na Internetu. Ne znam da li je Miša Dimitrijević bio dokser svoga vremena, ali to što je on radio imalo je velike posledice i izazvalo je nemilie događaje – ukazala nam je Olivera Marić.

Za to vreme u kući Jaše Tomića se odigravala prava drama – Milica je svake noći plakala... Ta nemila situacija nije kratko trajala – protegnula se na na nekoliko meseci i žrtve je sve više pritiskala. A Jaša koji se inače borio za žensko pitanje, za zaštitu žena sada je bio doveden u situaciju da treba da zaštiti sopstvenu ženu, a ne zna kako...

– U prvom trenutku Jaša je Mišu pozvao na dvoboj, na sud časti, da se na viteški način obračunaju što je Miša Dimitrijević glatko odbio. Čak je i čika Jova Zmaj, koji je bio Miletićev prijatelj pokušavao da smiri strasti: Miši Dimitrijeviću je govorio da prekine sa diskreditovanjem Jaše Tomića, a Jašu molio da ne preduzima ništa zbog čega bi posle mogao zažaliti... To se završilo tako što je 5. januara 1890. godine negde oko 11 sati pre podne odlazeći u redakciju „Zastave“ video Mišu Dimitrijevića kako se bezbrižno sa svojom suprugom vozio fijakerom prema železničkoj stanici koja se nalazila na mestu današnje Limanske pijace. Jaša je posle ko zna koliko ne prospavanih noći gledajući svoju uplakanu suprugu potpuno u delirijumu odlučio da sedne u sledeći fijaker, da pojuri za Mišom Dimitrijevićem, da ga stigne na Železničkoj stanici, da ga stigne na peronu… Pre nego što je Miša uspeo da odreaguje, da se odbrani, da shvati šta se dešava Jaša mu je zadao smrtonosan ubod u grudi lovačkim nožem – ispričala nam je Marićeva.

Vest o svirepom ubistvu koje se dogodilo na Železničkoj stanici u Novom Sadu preneli su domaći i strani mediji kao srpsku sramotu. Sahrana Miše Dimitrijevića je bila nezapamćeno velika i dok su jedni osuđivali Jašu Tomića, drugi su ga branili. Svet se prilično podelio oko ovog slučaja prvostepenom odlukom Kraljevskog suda u Novom Sadu Jaša Tomić je dobio doživotnu robiju. Kasnije je ta kazna smanjena i on je na drugostepenom Apelacionom sudu u Segedinu dobio kaznu od 15 godina robije, a poslednja konačna presuda desila se maja 1891. godine kada je Jaša Tomić na trećestepenom Kasacionom sudu u Pešti dobio konačnu presudu od 6 godina robije i 5 godina gubitka građanskih prava.

– Ono što je bilo zanimljivo je da je javnost oko ovog slučaja bila podeljena i da se veliki broj ljudi zalagao da Jaša Tomić bude pomilovan. Među njima su prednjačile žene – zabeleženo je da je istaknuta Novosađanka Amalija Stratimirović sakupila čak 3.000 potpisa! Žene su u ovoj petici tražile da Jaša Tomić bude pomilovan jer je samo branio čast svoje supruge. One su slale pisma ugarskoj Vladi, Sudu i Saboru sa istim zahtevom. Ipak, nisu postigle da Jaša bude pomilovan.

Za otežavajuće okolnosti ove tragedije se ubraja svirepost samog ubistva i to što je Miša Dimitrijević bio potpuno bez odbrane, jer je bio takoreći goloruk. Dok se za olakšavajuće okolnosti uzelo to što je on pozvao Mišu Dimitrijevića na dvoboj i što je Miša odbio viteški obračun, zatim na sudu se dokazalo da je postojala povreda časti Jašine žene.

– Pismo Milice Tomić nikada nije obelodanjeno ni kasnije, ono jeste bilo deo sudskih spisa, pročitano je na sudu, ali bez prisustva javnosti… Kasnije, posle toga mu se gubi trag, mi ne znamo gde je danas i da li još uvek postoji – otkriila nam je Olivera Marić.

Zanimalo nas je šta se desilo s trećim akterom ove priče Milicom Tomić? Po Jaši Tomiću je nazvano jedno mesto u Vojvodini, u Novom Sadu dobio je bulevar i bistu, po Miši Dimitrijeviću je nazvana jedna ulica, a da li ima spomena Milici Tomić? Koliko se zna ona je svakako jedna od prvih žena koja je pokrenula žensko pitanje u Novom Sadu i Vojvodini, osnovala je časopis „Žena”. Iako je posle odslužene kazne svog muže živela povučeno, ali se i dalje borila za ženska prava i radila na emancipaciji žena.

– Milica Tomić bila jedina žena koja je bila uopšte potpisana kao urednica novina. List „Žena”, koji je osnovala i uređivala imao prosvetiteljsko-emancipatorsku ulogu početkom XX veka. Milica je bila obrazovana, govorila je četiri jezika. Ona je bila među prvim ženama koja je postala poslanica Velike narodne skupštine koja je donela odluku da se Vojvodina prisajedini Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca. Koliko je to bilo u to vreme neobično i moderno govori podatak da je Jugoslavija dala pravo glasa ženama tek posle Drugog svetskog rata – otkrila nam je Olivera Marić, turistički vodič iz Novog Sada.

Na kraju, saznali smo da je Milica Tomić ipak dobila ulicu u naselju Gonje Livade, koje se nalazi na obodu Novog Sada u blizini Rimskih Šančeva, a skupšina AP Vojvodine je 2018. godine donela odluku da nagrada za ravnopravnost polova nosi ime Milice Tomić, koja je pored priznanja onima kojima će biti dodeljivana, istovremeno i omaž samoj Milici.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: velikiljudi.rs, novosti.rs, wikimedia, V. Jovanović, Mariniranje