Vinske priče

Autohtone sorte

Mariniranje by Jean van der Meulen -Pixabay

Autentičan potpis samonikle loze

Prirodne, samonikle sorte nastajale su u svim staništima vinove loze i bez delovanja čoveka, pogotovo u najstarijim evropskim vinogorjima u koje se, primera radi, ubraja i naše Fruškogorje. Nastajale su prorodnim putem, ukrštanjima ili spontanim mutacijama. Prilagođene su datim prirodnim uslovima, koji karakterišu svako geografsko područje, sa svojim specifičnim potencijalima. Zato nije tačno da kod nas ne postoje autohtone vinske sorte. Istina je samo da smo ih zapostavili i da su u fazi nestajanja.

Naše autohtone sorte pripadaju evropskoj vrsti Vitis vinifera L. Po ekološko-geografskoj klasifikaciji pripadaju grupi pontica-balcanica sorti.

Zajedničke su im sledeće karaktersistike:

  • imaju dugu vegetaciju (kasno sazrevaju),
  • okca su im velike rodnosti,
  • grozdovi su im veliki i teški,
  • čokoti su osetljivi na niske temperature,
  • vrlo dobro podnose sušu (čemu podpomaže velika maljavost listova),
  • lastari im uspravno rastu (pogodno za niski uzgoj),
  • pokožica bobica je tanka, pa lako truli,
  • imaju niski sadržaj šećera u širi, vina su im tanka, siromašna u ekstraktu i alkoholu, s različitim sadržajem kiselina. Zbog toga su im i vina slaba, masovne kategorije.

Sve ovo su zapažanja i mišljenja stručnjaka, koji ne propuštaju da kažu da među autohtonim sortama ima i takvih koje u povoljnim godinama mogu dati vrlo fina kvalitetna vina.

Srećom među našim vinarima sve više je onih koji se osim u Boga oslanjaju i na svoju pamet i vlastitim merama u vinogradu i podrumu sve uspešnije koriguju nabrojene mane samoniklih sorti.

Primera radi, šećer u širi i količina alkohola u flaši, određuju vinogradarskim makazama, režući lozu tako da manje rodi, naštimavajući tako jačinu vina po želji. Možda je proizvodnja ovih vina nešto skuplja i rizičnija, ali su ona posebna, jedinstvena, vezana isključivo za pojedini kraj, najautentičniji njegov potpis. Današnji turista to traži, prepoznaje i spreman ja i da plati.

Svedoci smo sve većeg interesovanja domaćih, a još više stranih gostiju za naša vina uopšteno, posebno za ona koja su pojedinci, zahvaljujući emotivnosti, koja graniči sa avanturizmom, spasili u poslednji čas.

Uvek kada imam priliku da uživam u portugizeru, kadarki, slankamenki, sremskoj zeleniki i drugim starim sortama, razmišljam o tome kolika bi šteta i greh nastali ako jednog dana ljubitelji dobre kapljice ne bi imali prilike da probaju ta cenjena, originalna vina. Da se oduševljavaju njihovom lepotom i plemenitošću. Ona svojom finoćom i otmenošću nose nešto i od karaktera kraja u kome su rođena.

Petar Samardžija

Izvor: Dnevnik

Foto: N. Stojanović, Pixabay