Zdravi bili

DR DRAGAN IVANOV O UTICAJU MISLI, STAVOVA I UVERENJA NA ZDRAVLJE

Mariniranje Toksicne misli Foto priv arhiva

Detoks mozga

Čuvenu misao oca Tadeja „Kakve su ti misli – takav ti je život!” današnja naučna istraživanja potvrđuju. O tome je internista dr Dragan Ivanov govorio na veoma zanimljivom predavanju „Detoks mozga” održanom u Novom Sadu. Dr Ivanov je profesor Više škole za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu, ali je poznat po zdravstvenom prosvećivanju i borbi za zdrav život.

• Mnogo se govori o hemijskim toksinima iz okoline, hrane, o toksičnim zračenjima, da li biste nam otkrili koji je to toksin u pitanju od koga bi trebalo da uradimo detoksikaciju?

– Toksin koji je vrlo moćan i utiče na naše emocije, na naše telo, na naše zdravlje i na kraju i na naš život – su loše misli. Sve počinje na području našeg uma, sa našom sposobnošću da mislimo i da biramo šta ćemo misliti i samim tim da biramo posledice tih izbora, odnosno šta ćemo u našem životu činiti i raditi. Naše misli koje se pojavljuju svakoga dana i koje su dominantne – one imaju i izuzetnu moć. Svaki put kada nešto pomislimo naš mozak oslobađa neke hemijske supstance. Ono što je nematerijalno stimuliše i podstiče da se u našem mozgu stvori nešto materijalno.

• Gde se ti nematerijalni misaoni procesi pretvaraju u materijalne signale?

– Hipotalamus je mesto gde se to događa. Svaki put kada nešto razmišljamo stvori se neki hormon koji se „spušta” do hipofize, a

onda odatle kreću stimulativni hormoni koji dopiru do svih naših organa i tkiva. Ključ našeg zdravlja nije samo zdrava ishrana, svakodnevna fizička aktivnost, dobar san nego i naše misli, stavovi, uverenja i naša osećanja. Menjajući naše misli promenićemo naše emocije, a znamo da emocije mogu da budu toksične poput duvanskog dima. Navešću vam primer iz jednog istraživanja gde je izolacija i usamljenost za čoveka bila pogubnija nego pušenje. Naime pušenje povećava stopu smrtnosti za 1,6, a izolacija za 2 puta!

• Kako na nas utiču lepe misli?

– Dobre, srećne, vesele misli podstiču oslobađanje oksitocina, endorfina i serotonina – supstanci koje u nama izazivaju lepa i prijatna osećanja. Serotonin je hormon sreće, endorfini su hormoni smeha, a oksitocin hormon dobrote, nežnosti, ljubaznosti, blagosti. Oksitocin je hormon koji agresivnost, nemarnost i nebrižljivost otklanja i podstiče nas da stvaramo tople, prisne odnose sa drugim ljudima. Ukoliko se ovaj hormon da agresivnoj divljoj životinji – ta životinja bi se smirila i želela bi da se mazi.

• Koliko skorašnja istraživanja mozga potkrepljuju ovakve stavove?

– Zahvaljujući magnetnoj rezonanci i funkcionalnom ispitivanju mozga pokazano je da su sistemi limbičke strukture previše aktivni u određenim duševnim stanjima kao što su anksioznost, depresija, napadi panike. Dobro je da imamo strah, da bi nas on sačuvao u određenim životim situacijama, ali ako je centar za strah stalno aktivan – šta će se desiti – pa bićemo previše zabrinuti, imaćemo previše straha. Šta to može da odagna – lepe i prijatne misli koje otpuštaju hormone sreće i koji utiču da se opustimo. Istakao bih da naše telo reaguje na svaku negativnu misao koja se pojavi. I ne samo misli, nego i reči koje izgovaramo i one ne utiču samo na one kojima smo ih uputili, nego i na nas. Ne samo da se to dešava u našoj duši nego se preliva i na naše organske sisteme.

• Na koji način očistiti naš mozak od toksičnih misli?

– Mudri ljudi su rekli da je svet koji smo stvorili slika naših misli – ne možemo taj svet promeniti, ako ne promenimo način na koji razmišljamo. Nije lako kontrolisati svoje misli, kako što ne možemo uticati na preletanje ptica preko naše glave. Ono na šta možemo da utičemo je da ne dozvolimo pticama da naprave gnezdo na našoj glavi – odnosno ne dozvoliti toksičnim, negativnim mislima da puste korenje. Prvi korak je da osvestimo svoje misli u trenutku kada se one jave. Najnegativnije misli su one spontane i automatske koje dolaze iz nesvesnog uma i često prođu nezapaženo od centra za prosuđivanje. Tada mi ne biramo kako ćemo reagovati na neku situaciju…

• Kako da ih prepoznamo?

– Spoznaja nam omogućava veći stepen slobode i mogućnost da promenimo naviku negativnog razmišljanja. Postoje određeni toksični misaoni obrasci kao što je predviđanje negativnog ishoda. Recimo, vozite se automobilom na posao i pomislite da će vam taj dan biti loš; prva loša stvar koja vam se dogodi pojačaće vaše uverenje i ostatak dana krenuće nizbrdo. To je ona rečenica koja obično počinje sa „tačno sam znao…” Drugi obrazac bi bio uopšteno razmišljanje, npr. „mene niko ne sluša”, „ona uvek ogovara”… Treći bi bio usredsređenost na negativno – umesto da vidite lepotu pejzaža vi vidite smeće i nered... :

• Koliko ih uopšte ima?

– Devet. Četvrti je čitanje misli, odnosno da se zna šta drugi mislie, iako vam to osoba nije saopštila, ovaj misaoni obrazac je čest uzrok nevolja u memđuljudskim odnosima. Sledeći toksični obrazac je kada emocije utiču na razmišljanje, a to se dešava kada je nivo osećanja veoma snažan. Šesti je kažnjavanje krivicom: U sedmi toksični misaoni obrazac spada etiketiranje, dok je sledeći okrivljavanje ili optiživanje drugog. U poslenji spada samooptuživanje. Naglasio bih da prošlost treba da ostane tamo gde je, a da se mi okrenemo sadašnjem trenutku.

• Koji je vaš savet?

– Birajte vaše misli, jer one određuju vaš život. Dr Endrju Njuberg smatra da ukoliko biramo pozitivne reči, stimulišemo aktivnost čeonog režnja mozga, zaduženog za akciju. Novija istraživanja su pokazala da su naše misli moćne i ne samo što možemo da utičemo na naše telesne i psihičke procese, nego i na gene. Istraživanja zasnovana na posmatranju jednojačanih blizanaca koji su bili razdvojeni, su pokazala da različiti životni stilovi, različiti stil razmišljanja uključuje ili isključuje određene gene, pa iako kod blizanaca imamo isti genetski materijal – oni imaju različite profesije, bolesti i živote. Zato brigu o našem zdravlju usmerimo i na naše misli. Ukoliko biramo lepe misli, lepe reči za druge i sebe vremenom ćemo promeniti način funkcionisanja i našeg talamusa i hipotalamusa i samim tim i način na koji gledamo i posmatramo svet.

• Da li time možemo da upadnemo u zamku da sve gledamo kroz ružičaste naočare?

– Teškoće su nam date, ali patnju, ipak, biramo sami! Nevolje i problemi jesu deo svakog života, ali su i izazov da ih prevaziđemo i da se popnemo na višu stepenicu našeg razvoja. Da li ćemo kroz život putovati mrzovoljni i nesrećni, ili ćemo naći radost na svakom koraku – naš je izbor. Biranjem lepih reči ne samo da menjamo percepciju sebe nego i sveta oko sebe. Podsetio bih, da je sreća stanje svesti, a ne sklop okolnosti. To nije nešto za čim moramo tragati, već osećanje nepomućene vedrine koje nam je uvek dostupno. Danas je novi dan, dan novih mogućnosti. Na nama je šta ćemo učiniti s nim. Nemojmo dozvoliti da naša prošlost određuje sadašnjost, neka sadašnjost određuje naša današnja odluka. Danas je najbolje vreme za odluku, za promenu, za ozdravljenje.

Marina Jablanov Stojanović

Dr Dragan Ivanov

Foto: privatna arhiva D.I. , Pixabay

Izvor: Dnevnik