Zdravi bili

KINEZITERAPEUT NIKOLA JEVTIĆ O SKOLIOZI

Neoperativna korekcija deformiteta kičme

Da li ste znali da dok stojimo naš mozak koordinira sa 640 mišića koji drže u ravnoteži 206 kostiju. Na ovu aktivnost odlazi čak 90 procenata rada mozga, a preostalih 10 posto odlazi na sve ostalo: metaboličke procese, obrade čulnih podataka, razmišlјanje... Nema spora da je ovo je bitan deo tela i zato je i važno da se deformiteti kičme, što pre uoče i da se krene s njihovom korekcijom. Upravo o tome, a povodom prvog međunarodnog simpozijuma o deformitetima kičmenog stuba SKO-SIM, koji se održava 29. juna u Novom Sadu, razgovaramo sa organizatorom diplomiranim kineziterapeutom Nikolom Jevtićem i internacionalnim instruktorom Šrot metode (Schroth). Nikola živi i radi u Novom Sadu, na doktorskim studijama je na Faklutetu sporta i fizičkog vaspitanja, a osim rada s pacijentima bavi se i edukacijom ispred instituta Spine-Concept-Sobernheim i Asklepios klinike iz Nemačke.

• Ko su predavači na ovom simpozijumu koji se prvi put održava u Novom Sadu?

– Svi predavači su eminentni svetski stručnjaci koji su vezani za ovu temu, jedini predavač koji nam dolazi iz Srbije je dr Ana Žikić, lekarka klasične i tradicionalne kineske medicine. Osim Ane, predavanja će održati poznati svetski stručnjak dr Teodoros Grivas iz Grčke, dr Žan Klod de Moro iz Francuske, kao i mnogi drugi. Timoti Li iz Hong Konga će nam predstaviti novu vrstu aparata koji daje 3D radiološku sliku, a da pri tom nema zračenja kao kod rendgen aparata. Smatram da je veoma korisno da ovakvi stručnjaci dođu u našu zemlјu i prenesu najnovije informacije o ovom problemu našim lekarima i fizioterapeutima. Važnost ove teme prepoznale su gradske i pokrajinske vlasti, tako da će se ovaj simpozijum realizovati i uz njihovu pomoć.

• Da li biste nam objasnili kakav je to deformitet kičme skolioza?

– Skolioza je deformitet kičmenog stuba koji se manifestuje u sve tri ravni, češća je kod devojčica nego kod dečaka. Kada je iskrivlјenje u frontalnoj ravni preko 10 stepeni smatra se da osoba ima skoliozu, sve manje od toga je loše držanje. Glavna komponenta skolioze je rotaciono uvrtanje kičme, a to se može videti samo na rentgenskom snimku i ono je jasni pokazatelј. Period naglog rasta je najkritičniji za decu koja već imaju skoliozu, tako da i pored nošenja korseta i sprovođenja vežbi, može doći do pogoršanja krivine. Važno je da se zna da je neoperativno lečenje ovog defomiteta dugotrajan proces.

• Koliki se uspeh može postići?

– To je pitanje koje zanima mnoge roditelјe – ali, na žalost, nema pravog odgovora. Važno je da terapeut bude iskren i realan. Naš prvi cilј je zaobići operaciju, potom sledeći cilј je zaustaviti progresiju, odnosno pogoršavanje deformiteta, što nije mali uspeh. Tek posle toga se dolazi do faze koja je korekcija. Najveći uspeh je kada smo jednoj devojčici koja je imala zakrivlјenje 50 stepeni uspeli da korigujemo posle dve i po godine uz nošenje midera na 25 stepeni. Ona, uz održavanje ovakvog stanja, neće imati nikakvih zdravstvenih problema ni kod stanja kao što je trudnoća. Da bi se kod dece postigli rezultati, nije samo važno da se rade vežbe, ili da se nosi mider, nego i da se promene životne navike. Pre svega da osoba osvesti svoje držanje i da se vodi računa o njemu.

• Vi ste kineziterapeut. Šta to tačno znači i kakva je to Šrot metoda?

– Kineziterapija je nauka o lečenju pokretom. Nјome se radi korekcija deformiteta pokretom. Šrot metoda se bavi neinvazivnom korekcijom skolioze u sve tri ravni, koja je fokusirana na ponovno uspostavlјanju simetrije kičmenog stuba. Pored sile sopstvenih mišića, ova metoda se oslanja na silu gravitacije i na silu dodatnog opterećenja. Cilј metode je da se uspostavi posturalni balans, odnosno ravnoteža telesnog stava. Ovo se postiže nizom specifičnih vežbi koje mogu biti potpomognute nošenjem specijalnog 3D midera. Da bih pomogao i deci koja nisu iz Novog Sada došao sam na ideju da osnujem Šrot kamp – program intenzivnih vežbi prema ovoj metodi, koji se intenzivno radi 7 do 10 dana. Deca ih pod nadzorom savlađuju da bi ih mogli samostalno praktikovati. Ideja se pokazala dobra, tako da ove vrste kampova držimo ne samo kod nas, nego i u svetu (sve zemlјe okruženja, Kanada, Amerika…).

• Koliko je važno da se na vreme primeti ovaj deformitet?

– Od izuzetne važnosti, jer stanje može da se promeni nagore za dva-tri meseca… Dok su deca mala roditelјi imaju svakodnevno priliku da na vreme uoče promene kada ih oblače ili kupaju. Međutim kada deca počnu samostalno da se oblače i kupaju roditelјi te promene teže mogu da opaze, jer se one ne vide ispod garderobe. Upravo u tom periodu predpuberteta i puberteta i nastaje skolioza. Naglasio bih važnost brzog reagovanja, jer skolioza u nekim slučajevim može da bude jako progresivna i da, ako se sačeka makar i par meseci, vežbe više ne mogu da pomognu i može samo da se operativno interveniše. Zato je i važno zdravstveno prosvećivanje, a pre svega sistematsko praćenje školske dece što i jeste moj cilј, jer samo tako može na vreme da se reaguje.

• Koliko današnji način života utiče na pojavu skolioze?

– Teško je odgovoriti na ovo pitanje naučnički precizno, mada postoje sistematski pregledi školske dece, ipak nema onih koji bi se posvetili samo deformitetima kičme. Svi pitaju za uzrok, a u stvari u velikom broju slučajeva uzrok je nepoznat, ili kako se stručno kaže idiopatski. S druge strane, imamo neuromuskularnu i kongeitalnu odnosno urođenu skoliozu. U najvećem broju je idiopatska, ali iako ne znamo šta je uzrok, znamo šta dovodi do progresije, tj. do pogoršanja ovog stanja – zbog asimetričnog opterećenja. Gravitacija je naš najveći neprijatelј, deca već imaju dicbalans tela, a gravitacija utiče da se oni sve više naginju na jednu stranu i dok rastu mogućnost progresije je veća, a kada se okonča rast tada se progresija odvija mnogo sporije.

• Koliko je važno da deca imaju dobre navike i da li sport može biti prevencija skoliozi?

– Ako ne znamo šta je uzrok, a to je najčešće kod ovog deformiteta kičme, kako možemo preduprediti njegov nastanak? Nije nastala skolioza zato što neko sedi krivo, ali krivo sedenje definitivno može da utiče na pogoršanje već nastale skolioze. Dobar način držanja tela je važan, sport je dobar, ali to ne znači da deca koja se bave sportom ne mogu imati skoliozu. Ima i plivača, ali i vrhunskih sportista koji imaju ovaj problem. Sport se preporučuje deci koja imaju skoliozu, jer će sport samo da pomogne da se ojača muskulatura u pravilnom položaju. Zato sam i protiv da deca koja imaju ovaj problem ne rade fizičko ili se ne bave sportom.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: privatna arhiva N. Jevtića

I Jusein Bolt ima skoliozu
Šrot metoda
Image
Dr Ana Žikić: Tretiranje deformiteta kineskom medicinom