Vinske priče

Portugizac

Mariniranje portugizac pexel

Vino najkraćeg životnog veka

U podrumu Predraga Bajila u Sremskim Karlovcima, početkom novembra meseca pre desetak godina imali smo jedinstvenu priliku da istog dana probamo širu tek ubranog kaberne sovinjona i uživamo u ovogodišnjem flaširanom portugiscu, branom toplih dana avgusta. Nekoliko dana pre toga vlasnik prestižnog novosadskog restorana „Balkan ekspres“ Milorad Bogunović dočekivao je svoje goste s vešću „Stigao je portugizac“, parafrazirajući tako natpise, koji se svake godine ističu širom sveta, da je stigao francuski mladi božole.

Ljubitelji vina širom sveta na nogama dočekuju treći četvrtak u novembru, kada je zvanični rođendan vina koje oni, specijalnom tehnologijom i opremom, uspevaju do tog datuma da prirede od prosečne vinske sorte game. U više od 160 zemalja na planeti svake jeseni popije ga se preko 60 miliona litara.

Kod nas je portugizac davno stigao, najverovatnije iz Austrije. Sorta je to umerene kontinentalne klime. Rađa redovno i bogato. I vrlo rano, pa njeno vino premošćuje razdoblje između lanjskog vina i još nedozrelih vina kasnijih sorti. Vino je crno, manje ili više obojeno, prilično lepe arome. Najvažnija osobina mu je da je najkraćeg životnog veka od svih na svetu poznatih vina. U njemu spontani biohemijski procesi teku brzo i krajem oktobra i početkom novembra postaje pitko, harmonično vino. Kod nas su ga zvali i svatovsko, jer je kao prvo svakogodišnje vino pristizalo za jesenje svadbe. Smatrali su ga darom neba, posebno nakon nerodnih godina, kada su dna bačvi bila suva, i on je uskakao da popuni prazninu do mladenačke zrelosti drugih vina.

Bajilov portugizac je stasito vino, sa 12 odsto alkohola, tamne boje, s karakterom borgunca. Vrlo je karakterističnog i blagog ukusa, fine i lagane oporosti. U prvoj fazi, dok je rezak, kad tek postaje vino, pruža najveći gurmanski užitak uz pečeno kestenje. Pravo je društvo i za krišku suve ili kuvane šunke, kulen, kobasicu, polutvrde sireve. Odličan par je i pečenoj svinjetini i roštilju.

Da je više pameti, Sremski Karlovci bi u ove jesenje dane mirisali na kestenje i portugizac!

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, Pixabay