Vinske priče

Vinarija Brindza

vina Brindza Foto priv arhiva

Dobar glas vina s Telečke

Pravim ljubiteljima dobre kapljice već su dobro poznata vina iz vinarije Brindza. Njegov poznati roze, kupaža merloa i pino noara je prema rečima enologa i novinara Petra Samardžije „pravi dokaz da ništa u životu nije ni crno ni belo – ali zato može da bude roze”. Mnoge će osvojiti mirisni traminac, ali ni poštovaoci crvenih vina neće biti zakinuti – uživaće u dobro harmonizovanim kupažama. A prema rečima stručnjaka kuve 264 bi moglo da posluži kao ključni svedok da Telečka ima šta da pokaže i kada je reč o crvenim vinima.

Vinarija Brindza se nalazi na obodu Bačke Topole, na putu za Bečej, na porodičnom imanju. U sklopu vinarije je degustaciona sala, 6 soba i drugi prateći sadržaji kao što je mali zoo-vrt sa srnama i srndaćima. Degustaciona sala je opremljena sa ukusom i njen kapacitet je 60 osoba. Vodilo se računa i o delu podruma koji je namenjen posetiocima. Svi detalji su rađeni sa stilom.

Oko vinarije je lep parkić i tu posetioci mogu da uživaju preko dana. U neposrednoj bilizini se nalazi i salaš „Kapriolo”, koji je takođe u vlasništvu porodice Brindza. U stilu je lovačkog doma koji takođe poseduje i smeštajne kapacitete.

Ovaj kraj poznat kao Telečka zaravan je nekada bilo područje Vojvodine koje je bilo bogato vinogradima, jer je lozi prijala ova zemlja. Ovdašnja vina su bila cenjena, a veliki deo se izvozio krajem XVIII, tokom XIX, pa i u prvim decenijama XX veka i odlazio na carske i kraljevske dvorove u Beč, London, Pariz, ali i u druge metropole Starog kontinenta. Na žalost vinogradi su posle Drugog svetskog rata iskrčeni, a zemlja preorana i pretvorena u njive.

Na sreću, novi zasadi vinograda poslednjih 20 godina su ponovo počeli da krase Telečku, a vina koja se ovde proizvode svojim kvalitetom sve više privlače pažnju. S razlogom, jer kako kažu stručnjaci, ova vina imaju jednistven karakter, izražajnost i intenzivne arome, a upravo taj sklad kiselosti i snage dolazi od lesa – telečke zemlje. Ipak ne bi trebalo isključiti ni dobre enologe koji soku od grožđa daju tu harmoničnu posebnost. Zato su vina sa ovog područja sve više na ceni.

Mala porodična vinarija nastala kao hobi porodice Brindza. No, kako je vino koje su počeli da prave dobro, taj glas se počeo širiti, tako je i hobi je prerastao u posao. Vinariju sada vodi mladi Alpar Brindza koji je vinarsko znanje stekao u Mađarskoj.

Loza je sađena na parcelama koje su ukupno oko 14 hektara od 2009. godine, a prva ozbiljna berba po rečima vlasnika je bila 2011. Vinogradi se nalaze blizini naselja Krivaja i ulaska u selo Gornja Rogatica na nadmorskoj je visini od oko 120 metra. Vino se pravi od sopstvenog grožđa (oko 60 hiljada čokota), a ono se prerađuje reduktivnom metodom i najmodernijom tehnologijom.

Zasađene su odabrane sorte i klonovi najvećeg proizvođača loznih kalemova na svetu VCR u Raušedu u Italiji: šardone, sovinjon blan, pino blan, rizling rajnski, traminac, malvazija, merlo, kaberne sovinjon, pino noar. Vinograd je podizao dipl.inž. Željko Katančević, suprotstavljajući se, prema rečima Petra Samardžije, tada važećim mišljenjima naše struke i nauke, da na tim prostorima treba saditi samo stare i odomaćene sorte koje daju veliki rod i jeftina vina. Dosadašnja iskustva dala su mu za pravo.

Upitali smo mladog vlasnika koje je omiljeno vino među posetiocima vinarije, ali i šta je njemu favorit:

– Primetio sam da su u Vojvodini omiljena poluslatka vina, jer su naš traminac i suvi i polusuvi roze veoma tražena vina među onima koje posete našu vinariju. Lično više volim crvena vina od sorti merlo i kaberne sovinjon, jer imaju kompleksan ukus – otkrio nam je Alpar Brindza.

Ukoliko ste ljubitelj penušavih vina, nećete ostati zakinuti – tu su beli i roze penušac kao kec iz rukava ove vinarije. Osim vina ovde se za poštovaoce dobre kapljice mogu naći rakije: komova, od šljive, kajsije i kruške viljamovke.

Porodica Brindza ne voli mnogo da hvali svoje vino – to ostavlja svima koji ga probaju. No, ipak smo čuli, da je njihov kuve 264 dobio zlatnu medalju u Dunajskoj Stredi u Slovačkoj na velikoj međunarodnoj degustaciji. Utisak je da njihovo vreme tek dolazi i da će se o vinima vinarije Brindza tek čuti.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: M. Jablanov, priv. arhiva vinarije Brindza