Vina s najlepšim darovima pustinje
Kad se govori o Deliblatskoj peščari najčešće se ističe da je to jedina pustinja u Evropi. Kaže se to, najčešće u želji da joj se pripiše poseban ekskluzivitet, a zapravo mu se nanosi nepravda, iskrivljuje njegova slika i značaj. Istina je da je to nekada bila pustinja sačinjena od visokih peščanih dina, naizmenično presecanim i odvojenim dubokim uvalama koje su kreirali košavski vetrovi duvajući iz Đerdapa prema Panonskoj ravnici.
Tako je nastala peščara, saharskog tipa sa dubokim naslagama peska i peskovitog lesa. Pre dva veka ovdašnji čovek odlučio je da zaustavi dine, da ih pripremi sebi u korist. Živi pesak je zaustavljen, a nekadašnja praistorijska pustinja, nastala povlačenjem Panonskog mora, veličine 300 kilometara kvadratnih, danas se ne razlikuje od drugih delova Vojvodine, zeleni se i rađa kao i njeni najplodniji atari. Ovo je moj prvi susret s vinima jedine pustinje u Evropi.
Vinska hodočašća dovela su me u Devojački bunar, koji je u blizini Banatskog Karlovca. To najlepši deo Peščare u čuveni vinogradarski potes iz vremena Austrougarske, Vekerle. U poseti sam vinariji „Đorđe”. Domaćin mi je njen vlasnik Nenad Živanov. Te, 2016. godine sedeli smo na vrhu brežuljka, u hladu ogromnih crnih borova, zasađenih pre više od pedeset godina. Pred nama su bile buteljke vina iz berbe od prethodne godine iz vinograda izloženog suncu, koji je zasađen 2011. godine u podnožju dine na kojoj sedimo. Redovi vinove loze, protežu se 300 metara prema jugu. U njemu je novi podrum, koji po svojoj lepoti i originalnosti može ozbiljno da konkuriše kod Privredne komore Vojvodine koja bira i nagrađuje najbolje vojvođanske vinarije. U njoj se prerađuje grožđe sa četiri ovdašnja hektara i osam hektara zasađenih pre deset godina u Samošu.
Prolazeći između redova šardonea, portugizera, crnog burgundca i drugih sorti, Nenad Živanov mi govori da je ovde, na ovoj parceli, bio vinograd i u vreme dok su ovde živeli Nemci. Njihovim odlaskom, posle Drugog svetskog rata, vinogradi su krčeni, a obnavljaju se tek od pre petnaetak godina.
U doba Marije Terezije, nakon velike kolonizacije Banata, pretežno Nemcima iz vinogradarskih krajeva, masovno se sade vinogradi i ovaj kraj u 18. veku postaje značajan austrougarski snadbevač vinima. Taj prosperitet vinogradarstva najveći je nakon pojave bolesti i štetočina u vinogradima zapadne Evrope u drugoj polovini 19. veka. Tada se ovde masovno sade plantaže od kojoj su bile čuvene Devojački bunar, Vekerle, Palfi kolonija...
Najpre se upoznajem sa šardoneom vinarije „Đorđe”. Sorte koja je kao i fudbalska lopta osvojila svet. Sve do sredine 19. veka isključivo pravo na nju u Francuskoj imale su Šampanja i Burgundija. Rođena je u selu Šardone u Burgundiji. Emigrilala je u Kaliforniju, Šraniju, Južnu Afriku, Čile, Australiju. I svugde se oseća kao kod svoje kuće. Dopala su joj se i prebivališta u Grčkoj, Maroku, Kanadi, stigla je do Japana i Kine. Danas je planetarna sorta, ne postoji vinogradarska zemlja u kojoj se ne grana, junački se prilagođavajući različitim zemljištima (krečnjačko, kamenito, šljunkovito, kreda) i klimama. Dajući pri tom vina koja se razlikuju, često i bitno, od kraja do kraja.
Šardone se hrabro ukorenio i u dubokim naslagama peska i peskovitog lesa Devojačkog bunara. Njegov prevreli sok iz prve berbe, te 2015. godine je stigao pred kupce i restorane u Vršcu, Banatskom Karlovcu, Pančevu i Beogradu. U žestoku konkurenciju domaće i strane sabraće uključio se svojom zlaćanom bojom i zelenim refleksijama, kojim blista iz čaše. Čvrste noge elegantno teku unutrašnjim zidom čaše kao da potvrđuju njegovu snažnu kičmu. Nos prepoznaje svež, mladalački karakter, koji vina ove sorte znaju da zadrže i nekoliko godina. Voćno-cvetni mirisi su još neizdiferencirani, mada se pažljivijim „čitanjem“ mogu naslutiti arome prezrele dinje, kompletirane mirisima zrelog grožđa i krušaka.
Vino je jačine 13,5 posto alkohola, punog je tela, ali nežno i vibrirajuće, što daje bit njegovoj svežini. Karakter vina, zapravo, više je sortni, nego odraz neke kreativnosti njegove kultivacije ili karakteristika tla. Degustirajući ga, sa vlasnikom vinarije Nenadom i ocem mu Miroslavom, u jednom trenutku primećujem izvesne mineralne karakteristike vina. Nenad mi na to reče da je vinograd na potesu izrazitog žutog peska. U laboratoriji u Raušedu u Italiji, najvećeg svetskog proizvođača loznih kalemova, analiza zemljišta pokazala je da sadrži 88 odsto peska, punog krečnjaka i mnogih mokroelemenata.
Mineralna karakteristika vina, prema tome, samo je način kojim pustinja uzvraća vinogradaru svojim najlepšim darovima. Komisije koje rade na priznavanju geografske zaštite naših vina imaju zadatak da upravo od vina svakog rejona traže šta je to po čemu se ona razlikuju od istih sortnih vina drugih rejona. Mineralnost Deliblatske peščare mogla bi da bude jedan od potpisa njenih vina.
Priča o vinima vinarije „Đorđe” ovim je samo započeta. Za nastavak o njoj biće još prilika. U konkurenciji su vina sovinjon, traminac, pino sivi, portugizer, frankovka, burgundac crni, merlo i kaberne sovinjon.
Petar Samardžija
Foto: privatna arhiva vinarije „“Đorđe”“ Banatski Karlovac, https://www.facebook.com/djordjevinarija/photos
Izvor: Dnevnik