Kako štititi telo od povreda
Preduslov za dobar, uspešan i lep život je dobro zdravlje, jer samo ako smo zdravi tada možemo da razvijemo svoj potencijal, da uživamo u životu i doprinosimo svojoj porodici i zajednici. Usvajanje zdravih navika i dobrih stilova života počinje u porodici od malih nogu, zatim od vrtića, škole, a sve se to dopunjuje kasnijom formalnom i neformalnom edukacijom.
– Upravo je poenta u zdravstvenom prosvećivanju. U razvijenim zemljama sveta svi znaju šta su diskovi, a kod nas građani saznaju tek kada dođe do povrede. Svaki mali Amerikanac ili Nemac zna da ako se diskovi ne čuvaju onda neće moći da radi, privređuje i digne kredit, neće moći da dobije željeni posao, niti će moći da se bavi sportom. Svugde se zna koliko je bitno da se diskovi čuvaju – sem kod nas! Diskove na kičmi čuvamo negujemo već od osnovne škole, kao zube. Trebalo bi decu uputiti u to zašto je važno da im kičma bude zdrava i na koji način da to postignu. To je ono što je neophodno – istakao je poznati novosadski fizijatar dr Đorđe Letić.
Svaki profesor fizičkog, prema rečima dr Letića, bi morao da zna kako da uputi decu da pravilno sede, koje su vežbe za jačanje trbušnih i leđnih mišića, jer da bi kičmeni stub bio prav i zrav i jedna i druga grupa mišića mora da radi. Na žalost, s edukacijom se podbacilo, pa se često dešava da ni akademski obrazovani građani ne znaju kako da čuvaju i neguju svoju kičmu!
– Disk je hrskavičava struktura veličine dvadesetodinarke koja se nalazi između svakog pršljena kičme. Istakao bih da na dva lumbalna pršljena stoji čitav naš trup – zato ih moramo čuvati tako što ćemo uvek zauzimati zaštitne položaje, jer diskus hernija zahvata najviše radno sposobnu populaciju od 35 do 55 godina koji su na bolovanju najviše zbog ovog problema, čak 80 procenata – upozorio nas je dr Letić.
Najveći problem s bolestima koštano-mišićnog sistema je taj da se posledice loših navika vide tek kasnije, a kada su vidljive tada se često već zakasnilo...
– U tome i jeste najveća podmuklost, kada deformitet bude očit i kada počne da boli, onda je već prekasno, jer tada ga je teško ispraviti! Do dvadeset prve godine telo se adaptira i nema bolova. Između dvadesete i tridesete kod nekog kreću tegobe, a kod nekog još ne. Oko četrdesete godine, kada osoba može najviše da stvori i privređuje, ona biva onemogućena, jer počinje da plaća danak svojim lošim navikama – otkriva nam dr Đorđe Letić.
Zato je bitno da svakodnevno imamo fizičke aktivnosti i radimo vežbe kojima održavamo naše telo zdravim. Ali kao što je to bitno tako je i važno da znamo pokrete i položaje koji ga štite od povreda.
– Trebalo bi znati kako funkcionišu naši noseći zglobovi da bi znali i kako da ih zaštitimo. Dok se dugo sedi na stolici važno je da noge ne budu ispod stolice, da ne budu prekrštene, jer to iritira i kukove i nerve. Diskovi na kičmi se sabijaju dok sedimo. Oni su kao sunđeri, ako se sabiju sasvim, a to je kada duže vreme sedimo, onda im treba neko vreme da se ponovo vrate u prvobitino stanje. Zato je dobro da menjamo položaj, povremeno ustanemo, protegnemo se da diskovi na principu osmoze povuku tečnost i hranljive sastojke iz okoline i ponovo narastu – predložio je dr Letić.
Ukoliko već znate da imate problem s kolenima onda izbegavajte stepenice i koristite lift savet je dr Letića. Čuvajte vaša kolena.
– Povrede mogu da se dogode i kada se ulazi ili izlazi iz automobila kada se u jednom trenutku čitava težina tela nađe samo na jednoj nozi – koleno je preopterećeno i pravi rotaciju. Da ne bi došlo do povrede pri ulasku ili izlasku iz auta bi se trebalo držati za rukohvat i ući ili izaći s obe noge istovremeno. Na ovaj način štedimo i svoju kičmu, kukove i kolena – savetuje dr Letić.
Dizanje tereta od nas traži veliku predostrožnost, jer su u tim trenucima i najčešće povrede kičme. Zato je važno da znamo kako da to pravilno radimo.
– Dizanje tereta, kao i sedeći položaj su dva najgora moguća položaja za kičmu gde može da dođe do diskus hernije, odnosno povrede. Položaj koji je tipičan kada najčešće nastaju povrede je podizanje nekog tereta (džak kupusa ili krompira) iz gepeka automobila. U vreme kada se nabavlja zimnica imamo poplavu pacijenata koji su se na ovaj način povredili. Uvek je bolje razdeliti teret ili pozvati da vam neko pomogne – preporučio je fizijatar dr Đorđe Letić.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Slobodan Šušnjević, Pixabay, Pexels, Freepik