Nikako bez brkova
Biti u Loznici za vreme festivala LilaLo, koji se održava u Banji Koviljači i Tršiću, je izuzetan doživljaj bez obzira imate li brkove ili ne. Lepa povezanost sa tradicijom kojoj su dodati novi sadržaji predstavlja pravi spoj za sve posetioce ovog festivala bili oni mladi ili vremešni. Lilanje u porti hrama Pokrova presvete Bogorodice u Loznici uoči Petrovdana je centralni događaj i privlači mnogo gostiju i meštana.
– Upravo ovom predivnom običaju je posvećen naš festival LilaLo koji se ove godine održava sedmi put i koji je postao novi brend grada, jer je posvećen narodnom običaju, a afirmiše stvaralaštvo mladih. Ceo program je urađen po meri mladih i onih koji se tako osećaju – rekla nam je Snežana Perić, direktorka Turističke organizacije grada Loznice.
Za vreme četiri dana festivala, imali smo priliku da vidimo i čujemo fantastičan Barcelona Gipsy balKan Orchestra, mlade umetnike iz novosadskog Srpskog narodnog pozorišta, zvezde u usponu koji su nas počastili najpoznatijim operskim arijama i našu mladu umetnicu Teja Doru koja je ove godine bila naš predstavnik na Evroviziji i predstavu „Kapetan Džon Piplfoks” Omladinskog pozorišta iz Loznice.
Ali to naravno nije sve, zanimljivi koncerti, radionice, „Kolo za dukat”, potom dve izložbe: na prvoj su fotografije Dragana Teodorovića – Zeke „To je bilo neko drugo i srećnije vreme”, a druga je bila „Ukras muškog lica, brk” kustoskinje Ivane Jovanović Gudurić, muzejskog savetnika Muzeja grada Novog Sada, takmičenje „Brkovi po vuku”… Zaista sjajan festival čijim posetiocima čak ni ovogodišnje, zaista, velike vrućine nisu smetale.
Trebalo bi istaći da su svi ovi sadržaji potpuno besplatni i otvoreni za javnost. Nije ni čudo da je dobar rad Turističke organizacije grada Loznice bio prepoznat i da su upravo oni bili dobitnici prestižne nagrade u svetu turizma Srbije – „Turistički cvet“ za 2022. godinu. Ono što je ove godine najviše privuklo našu pažnju je bilo takmičenje „Brkovi po Vuku” kojem je prethodilo otvaranje izložbe „Ukras muškog lica, brk”.
– Ako gledamo istorijski, ovaj ukras muškog lica možemo da pratimo kako se menja još iz doba renesanse... Brkovi se menjaju u skladu s modnim trendovima, oni bukvalno prate trendove u načinu života, čak neke društvene promene. Tako da priča o brkovima uopšte nije banalna kako to na prvi pogled izgleda – upućuje nas Ivana Jovanović Gudurić, muzijski savetnik Muzeja grada Novog Sada.
Kroz nošenje brkova, mladić je slao poruku da je stekao pravo da postane član zajednice odraslih muškaraca, a to je mnogo značilo kako u statusom tako i duštvenom smislu. Sredina XIX veka je vrh popularnosti ovog muškog ukrasa lica…
– Postoji legenda o tome da je snaga i hrabrost čuvenih konjanika husara ležala u njihovim dugačkim brcima. Interesntna je pričao i kako su brkovi postali deo vojnog identiteta. U nekim periodima nošenje brkova je bilo obavezno u francuskoj i engleskoj vojsci, kao i drugim evropskim vojskama. Civili u želji da taj svoju muževnost još pojačaju kopiraju vojnike – otkriva nam Ivana Jovanović Gudurić.
Ovaj simbol muškosti i zrelosti nas je motivisao da kasnije pomnije osmotrimo brkajlije koji su se spremali za takmičenje „Brkovi po Vuku”. Zapao nam je za oko jedan stasiti mladi brka odeven pomalo starovremenski sa šubarom na glavi, mada je bila vrućina. Saznali smo da je to Uroš Stefanović, glumac pozorišta KPGT iz Beograda, rodom iz ovog kraja, iz sela Šurice. Od njega se nije odvajao kucov Raša, čak ni onda kada je izašao na binu tokom takmičenja. Navijali smo da Uroševi brkovi budu proglašeni za najlepše i to se desilo. Upitali smo ga posle kako je i zašto počeo da nosi brkove i da li su oni znamenje pravog muškarca.
– Znate da mi glumci nosimo brade i brkove, kako uloge zahtevaju, ali za jedan projekat sam trebao da imam svoje brkove, ali on se odložio, a brkovi su ostali. Mislio sam da ih obrijem, ali posle ove nagrade definitivno neću. Smatram da oni koji nose brkove nisu veće dase od onih koji ih ne nose, jer nije važno da li ispod nosa raste kosa, već šta se dešava u duši i u glavi. Do čoveka je, a ne do brkova – rekao nam je Uroš Stefanović.
Slažemo se sa Urošom i želimo da mu se ostvari želja da glumi u svojoj Loznici. Ovo je zaista divan kraj: lep Tršić, prelepa Drina, kraljevski lepa Banja Koviljača, a tek zeleno i senovito Gučevo sa kog puca pogled na celo Podrinje… Lepota gde god da nam se pogled zaustavi – i neka samo ostane tako.
Odlazimo iz Loznice gde se nasleđe slavi, umetnost ceni i svaki posetilac se smatra delom porodice. Takav je LilaLo festival, ali i mnogi drugi koji organizuje TOG Loznica, pa zašto ne bi za svoju sledeću avanturu odabrali da dođete baš u ovaj kraj.
Baš je lepo!
Marina Jablanov Stojanovć
Foto: Mariniranje