Portugizer slavljen uz slasne zalogaje
Vinski turizam je zanimljiv za određen segment društva, nije on za svakog jer nisu svi poznavaoci vina. Međutim, svedoci smo da ovaj vid turizma, udružen sa gastronomijom, ima sve više poklonika i da je sve više manifestacija posvećenih tom nektaru od grožđa koje utiču na razvitak vinske kulture.
– Srećni smo da imamo da imamo u ovom podneblju nekoliko regiona koji imaju tradiciju vinskog turizma. Smatram da smo mi u Srbiji sad u ekspanziji, ne samo vinarija nego i destilerija. Počinje to da se razvija na jedan dobar način uz ogromno ulaganje privatnog sektora, što u stvari dovodi do zaista kvalitetnih vinarija i proizvodnje dobrih vina. Tako da se pojavljuje potreba, a to neke kolege prepoznaju, za stalnim vinskim turama sa obilaskom najpoznatijih vinarija, ali to nije još uvek dovoljno naspram onoga što Srbija može da ponudi – rekao je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA, čije je reči potvrdila i direktorka Turističke organizacije Vojvodine.
– Kada se priča o vinskom turizmu u pokrajini istakla bih da je u ekspanziji i da sve je više vinarogradara koji uzgajaju kako poznate visnke sorte, tako i autohtone, pa imamo vina kao što su grašac, protugizer, bermet... Možemo da se pohvalimo bogatom ponudom kako vinarija, tako i vinskih hotela jer vino uz bogatu gastronomiju jeste nešto što privlači turiste – reči su direktorke Turističke organizacije Vojvodine Nataše Pavlović.
Jedan od važnih segmenata u promovisanju vina i vinske kulture su i manifestacije. Treći četvrtak u novembru svake godine u svetu je posvećen božoleu (beaujolais nouveau) - mladom vinu. Ideja da se piju sveža, mirisna crna vina, sa ukusima koji podsećaju na voće, nastala je u Francuskoj četrdesetih godina prošlog veka. Usledila je dobro smišljena reklama kojom je božole nuvo postao zaštitni znak francuskih vinograda i podruma. Zato se svakog trećeg četvrtka u novembru ovo mlado vino grozničavo očekuje u blizu 200 zemalja sveta.
– Činjenica da naš mladi portugizer može ravnopravno, pa ako hoćete i superiorno da se nosi sa svim tim svetskim vinima, kod nas nije još dovoljno primećena, niti iskorišćena – rekao nam je Petar Samardžija, vinski stručnjak i novinar uz primedbu da je ovogodišnji portugizer odličan.
O portugizeru i njegovoj magiji malo se zna. Zato smo zamolili vinara Savu Jojića da nam kaže kako je ova sorta grožđa stigla do Fruše Gore.
– Priča je vrlo jednostavna, a pomalo i uzbudlјiva. Godine 1786. bečki trgovac vinima baron de Fris je često putovao na pirinejsko poluostrvo doneseći vina iz Španije i Portugala, gde se tradicionalno proizvode dobra vina. Jednom prilikom je doneo i uzorke vinove loze koju je zasadio u okolini Beča. Jedna od tih loza se primila veoma dobro i počela da se šiti po obodu Panonskog basena, tako je došla i do Fruške gore – rekao nam je Sava Jojić.
Prema rečima Petra Samardžije to je sorta umereno kontinentalne klime, a nama je stigla iz Austrije, a u nju iz Portugala. Vinogradari su je zavoleli jer redovno i dobro rađa, rano dozreva, neizbirljiva je, ne traži posebno tlo i položaje. Stručnjaci se slažu da joj je vino prosečnog kvaliteta, manje ili više obojeno, prilično lepe sortne arome, nevelike količine alkohola i bogato kiselinama. I ono najvažnije: na svetu nema neotpornijeg vina na protok vremena od njega. Nekad, kad ga je u Sremu imala svaka kuća, popilo bi se već kao šira ili mlado vino.
– Kada sam sadio vinograde, najveća želja su mi bile sorte portugizer i traminac, nimalo popularne i neuvažavane u to vreme. Ljudi misle da je tržište samo u velikim vinima i internacionalnim sortama. Danas se ponosim tom odlukom. Naš cilj nije samo da predstavimo vino, već i da otrgnemo običaje od zaborava. Vinska kultura se u Srbiji dosta razvila. Pre 20 godina nije se moglo naći srpsko vino u restoranu – rekao je Sava Jojić, vlasnik vinarije Mačkov podrum.
Sada je, na sreću, sasvim drugačije. Najzastupljenija su naša vina, a to je rezultat dugogodišnjeg rada naših vinara u stvaranju vina koja mogu da konkurišu svetskim vinima svojim kvalitetom. Važno je istaći da ovakve manifestacije nisu samo vinske, jer uz vino ide i hrana, obično lokalna uz sve svoje specifične ukuse i mirise.
Kako ni mi nismo van sveta, vinar i vinogradar Sava Jojić iz Iriga, promovišući ovu sortu grožđa od koje se pravi mlado vino osmislio je Dan mladog portugizera. Manifestacija Dan mladog portugizera održava se već sedamnaesti put, prvih deset godina je bila u Novom Sadu, ne bi li se popularizovala, a od tada se, logično, održava u Irigu, eto već sedmi put.
– Dani mladog portugizera su jedna od 20 manifestacija koje mi organizujemo na našoj teritoriji, imamo u Irigu još jednu veliku manifestaciju posvećenu vinu, a to su Pudarski dani. Kada pričamo o turizmu na teritoriji opštine Irig, mi smo prošle godine bili druga banja po broju noćenja! U augustu mesecu banja Vrdnik je po broju poseta stranih turista postala prva banja u Srbiji, prestigli smo u tome čak i kraljicu banjskog turizma Vrnjačku Banju – otkrio nam je Tihomir Stojkov, predsednik opštine Irig.
Tako je jedno malo mesto na Fruškoj gori dobilo jedinstvenu vinsku manifestaciju u Srbiji koja je posvećena mladom vinu. Dobro je da je ova vrsta turizma prepoznata od države i da ima njenu podršku.
– Vinski turizam danas u Irigu i onaj pre petnaest godina ne mogu da se uporede. Zaista se primećuje rast, a ono što je veoma bitno je da sada postoji strategija na državnom nivou. Istakla bih da je i interesovanje stranih turista mnogo veće, kod nas obično dolaze iz okolnih zemalja Balkana, ali isto tako puno je Beograđana, Novosađana i iz drugih sremskih mesta – izjavila je Đurđica Jojić - Novaković.
– Veliko interesovanje medija govori u prilog tome da vinski turizam u Vojvodini ima sve veći značaj, a aktivnosti Turističke organizacije Vojvodine usklađene su sa tržišnim trendovima – izjavila je Nataša Pavlović, direktorka Turističke organizacije Vojvodine.
Mora se ipak reći da je ovaj vid turizma još u povoju. Turistička organizacija Vojvodine je ove godine promovisala Fruškogorsku vinsku šetnju „Fruška Walk & Wine 2024“ i to je bilo veoma zapaženo kako od medija tako i od vinoljubaca. Ono što nam nedostaje su vinske ture napravljene po regijama i dobri putevi koji će nas dovesti do njih.
– Jedino u Vojvodini postoje nekoliko ruta koje se nude turistima. Ali u centralnoj Srbiji, ili u istočnoj Srbiji koja je recimo vinski region, tu dosta haotično radimo, imamo te Rajačke i Rogljevačke Pivnice. Zapravo nemamo dobru infrastrukturu da dođemo, nemamo infrastrukturu na licu mesta... Da je to u nekoj razvijenoj evropskoj državi verovatno bi to bila prva destinacija na koju bi dolazili stranci, ali eto mi to već 50 godina ne umemo da iskoristimo. Čujem da se sprema neka investicija i za taj deo – rekao je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA.
Reči lakše klize kad se pije portugizer, ali još uvek je ostalo mnogo neispričanih priča.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje
