NOVOSAĐANIN ZORAN ZIVLAK PRED NOVIM IZAZOVOM

Prelazak severnog povratnika, na proputovanju kroz Mijanmar Foto priv arhiva ZZ
Prelazak severnog povratnika, na proputovanju kroz Mijanmar

Od Tokija do Pariza na dva točka

Profesor geografije i triatlonac, Zoran Zivlak, povezao je svoja interesovanja i postao svetski putnik na biciklu. Poslednjih petnaest godina preko svih pet kontinenata prešla su njegova dva točka. Poseban izazov su mu odlasci na velika svetska takmičenja kao što su Olimpijske igre i svetska prvenstva u fudbalu. Što je destinacija dalja, egzotičnija – to je želja da se tamo stigne svojim Kapriolo velosipedom veća.

Zoran u Pekingu

– Led sam probio otišavši na Olimpijske igre u Peking 2008. godine, a posle su se veliki sportski događaji ređali, na moju radost na udaljenim i često egzotičnim mestima pa sam obilazio ovu našu prelepu planetu kotrljajući se na dva točka uglavnom sam. Teško je naći društvo srodne duše za tako daleke puteve. Međutim, to ne znači da putujem sam, naprotiv, često srećem ljude koji kao i ja putuju biciklom pa podelimo neki deo puta – uputio nas je Zoran Zivlak.

Biciklisticka voznja sa grupom u turskom gradu Ušak

Poslednji veliki izazov koji je imao je bila Olimpijada u Tokiju 2020. godine. Na nju je Zoran krenuo biciklom u jesen 2019. jer dug je put bio pred njim – trebalo je od Novog Sada stići do japanskog glavnog grada. Tada mu je bilo izuzetno teško da nađe sponzore i sredstva za put, kao da mu je univerzum poručivao da ne kreće... Nije ga poslušao – krenuo je!

Iran: Sa mis Samaneh

– Svi znamo da nam je 2020. godine korona na tumbe okrenula živote. Tako je moje putovanje od osam meseci prekinuto u Indokini, tačnije u Laosu gde sam ušao, a dalje nisam mogao... U ovoj azijskoj zemlji ostao sam više od godinu dana zbog odlaganja Olimpijskih igara – rekao je naš sagovornik.

Granicni prelaz Tamu između Indije i Mjanmara

Budžet putnika na dva točka nikada nije velik pa nas je zanimalo kako je preživeo tu godinu...

Grad Luang Prabang, u Laosu

– To je bilo jedini put da me je situacija iznenadila. Dešavalo mi se da sam u nekim zemljama u kojima sam želeo da se duže zadržim i radio, ali ovo nije bio taj slučaj. U Laosu sam svoj budžet maksimalno rastegao, ali su mi i prijatelji pripomogli. S druge strane, Laos je zemlja koja je dosta okrenuta turizmu, a kako zbog pandemije turizma nije bilo – cene smeštaja su pale pa je on bio mnogo povoljniji nego pre. Hrana je tamo inače jeftina tako da ne predstavlja veliki izdatak. Osim što se tokom tog perioda u Laos nije moglo ući ni izaći, unutar zemlje nije bilo strogih pravila, nije bilo „zaključavanja“ kao kod nas, mogao sam se slobodno kretati pa sam svoj boravak iskoristio da ovu zemlju obiđem na svom omiljenom prevoznom sredstvu. Obišao sam 14 od 16 njihovih provincija. Istakao bih da su ljudi u Aziji generalno predusretljivi i to mi je uveliko olakšalo period koji sam tamo proveo.

Sa familijom Mong koja mu je bila domaćin u selu Nam Lineg u Laosu

Međutim, u Tokiju su se naredne godine Olimpijske igre odvile bez publike tako da je Zoran rešio da napusti Laos, a u to vreme moglo se samo avionom u sopstvenu zemlju, a avion je išao samo do Istanbula... Razrešivši administrativne začkoljice naš svetski putnik se otisnuo avionom ka gradu na Bosforu, a odatle je krenuo ka Novom Sadu, naravno, biciklom.

Budistički hram Phon heuang u Luang Prabangu

Vreme između dva odlaska na svetska takmičenja koristi da održi predavanje o zemljama kroz koje je putovao i skupi sredstva za sledeće putovanje, ali i da vredno trenira triatlon, sportsku disciplinu koju čine plivanje, trčanje i vožnja biciklom. Tako da na put uvek ide spreman, jer dnevno na putu prelazi po stotinak kilometara na dva točka.

Pogled na Zlatni hram, sveto mesto Sika, u indijskom gradu Amrikar

Kada se putuje na dva točka, a budžet je skroman, smeštaj može da se nađe preko prijatelja, društvenih mreža, ali sve češće i sve više dobar oslonac je i biciklistička mreža zanimljivog naziva „Warm shower“ (topao tuš). Preko nje može da se nađe smeštaj sa toplim tušem koji vam je prekopotreban posle čitavog dana vožnje biciklom.

Laos: grad Luang Prabang

– Ova biciklistička mreža je raširena i gotovo u svakoj zemlji preko nje može da se nađe smeštaj. To je zgodno, jer ste gost kod ljudi koji imaju slična interesovanja, a oni vam mogu najčešće biti dobar vodič za to mesto ili regiju zemlje gde se nalazite – objasnio nam je Zoran Zivlak.

Prvi susret sa stanovnicima u Kataru

Naredna destinacija je prošle godine bila Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru, koje ga je privuklo kao magnetom. Naravno, našao se i tamo, ali mu je bilo žao što je naša reprezentacija tako brzo otišla kući. Sledeća destinacija je Pariz koji je za ovakvog putnika mačiji kašalj pa smo se zapitali na koji način će do Pariza da stigne.

Sa kapitenom naše reprezentacije Dušanom Tadićem na Mundijalu u Dohi

– Plan mi je da prvo završim ono svoje putovanje na Olimpijske igre u Tokio. Put avionom me vodi do prestonice Japana, odakle ću ga obići biciklom, potom ću brodom do Kine, a zatim do Junan provincije, koja je kažu, jedna od najlepših... Posle toga sam u Indokini pa preko Indije i Bliskog istoka trebalo bi da stignem do Evrope, Francuske i do Pariza – izložio je svoj plan Zivlak.

Putovanje na dva točka je prilika da se mnoge države sagledaju iz sopstvenog ugla, da se vide prirodne lepote koje nisu dostupne kada se na drugi način putuje, ali i da se upoznaju divni ljudi kojih svugde na svetu ima. Putuje se prema svom tempu i zaustavlja se tamo gde je vredno da se ostane duže.

– Smatram da je bicikl najbolji način putovanja, on vam kao magični štapić pomogne da postanete deo zajednice ma gde se u svetu našli – otkrio nam je Zoran Zivlak.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: privatna arhiva Z. Zivlaka, Freepik (Tokyo temple)