Važnost prvog utiska i širenja dobre priče
U Novom Sadu 3.11.2023 održana je manifestacija „Mediji i turizam“ posvećena ulozi medija u turizmu. Potreba turističkih poslenika za boljim povezivanjem s medijima, za komunikacijom između novinara, turističkih organizacija i pružalaca usluga je važna jer doprinosi boljoj promociji neke destinacije, manifestacije ili turističkog proizvoda. Upravo je to istakao dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam otvarajući ovu manifestaciju na kojoj su prisustvovali novinari, turistički poslenici i studenti turizma.
– Svaki događaj na kojem mi pričamo o značaju turizma, o značaju medija, o značaju povezivanja turizma i medija je izuzetno značajan i meni je izuzetno drago što u Novom Sadu mogu da prisustvujem ovom događaju, što možemo da otvorimo ove teme, jer to je nešto što nas čeka u budućnosti. Zato je važno da što više razgovaramo o povezivalju turizma, medija i svesti koliko je to povezivanje važno. Zašto – jer je važno kako je neka destinacija predstavljena. Znamo da se u Srbiji preko 60 procenata ljudi informiše preko televizije – tako da je jako bitno kako će mediji neku destinaciju da predstave: dobro, loše ili nikako. I mi upravo sa turističkim organizacijama lokalnih samouprava razgovaramo o predstavljanju njihovih turističkih potencijala i kapaciteta – rekao nam je dr Ivanišević, otvarajući ovu manifestaciju.
Pokrajinski sekretar je i istakao važnost uloge medija u predstavljanju neke destinacije koja nije poznata i naveo primer Inđije, opštine koja nije bila poznata po turizmu.
– Inđija nije bila poznata kao turistička destinacija, ali je upornim radom turističkih poslenika, Keltskim selom, balonima i još nekim drugim stvarima postala prepoznatljiva turistička destinacija – uputio nas je pokrajinski sekretar.
Na izlaganje pokrajinskog sekretara nadovezao se novinar Đorđe Mihajlović, urednik emisije „Turistička prizma“ i predsednik udruženja turističkih novinara i pisaca u turizmu FIJET-Srbija,ogranak istoimenog svetskog udruženja koje je na njegovu inicijativu osnovano.
– Turizam je u svetu ozbiljno počeo da se razvija kada je došlo do ekspanzije medija. Razvojem posebno digitalnih medija sve se to sada menja. Vi sada imate situaciju da mnoge radio stanice nemaju redakcije, nemaju emsije, nema razgovora – sve se radi programski i radi jedan čovek, a to u turizmu ne može – započeo je Mihajlović.
Iako su mnoge turističke emisije prestale da postoje na nacionalnim frekvenicijama, iako se turizmu malo posvećuje pažnja u štampanim medijima, ipak turistički novinari opstaju, jer se svojim čitaocima, slušaocima ili gledaocima obraćaju preko tekstova ili turističkih emisija koje se rade u nezavisnim produkcijama.
– Na žalost, velike TV i novinske kuće ne neguju turističke novinare i ne prepoznaju turizam kao nešto zanimljivo, osim ako je u pitanju način da se zaradi dobar novac na reklami onih koji nude turističke usluge. Dakle postoji tu jedan disbalans između želja i htenja. S druge strane čitaoci ili gledaoci i te kako vole da saznaju nešto o nekoj destinaciji pre nego se upute i krenu ka njoj. Postoje imena koja znače jer se veruje njihovoj reči, a to su oni koji su potvrdili kao turistički novinari. Oni danas uzmiču pred pojavom blogera i influensera. Ako imaju iza sebe desetine ili stotine hiljada pratilaca – to se mora uvažiti kao realnost. Ali imati pratioce, biti bloger ili influenser ne znači da su oni i novinari – konstatovao je turistički novinar Đorđe Mihajlović.
Ne prepoznavanje turističkih tema kao važnih doprinelo je smanjenju broja turističkih novinara u etabliranim medijima, ali kako potreba za ovakvom vrstom štiva i emisija ipak postoji na scenu su stupili blogeri i influenseri. Naime, digitalizacijom i virtuelizacijom sveta u kojem živimo došlo je do širenja društvenih mreža koje su postale važne i uticajne. Mnogi su počeli da dele svoje utiske s putovanja i postali poznati i uticajni blogeri i influenseri. Upravo na ovu temu se nadovezala turistička novinarka Grozdana Pašin, predsednica Udruženja turističkih novinara Vojvodine (UTNV).
– Udruženje turističkih novinara Vojvodine je upravo u ovom prostoru u septembru imalo konferenciju o kreativnom turističkom novinarstvu. Ono što se tu ispostavilo kao izuzetno važno je pitanje da li zastupati tradicionalno turističko novinarstvo, mislim na ono kako smo u klasičnim medijima radili proteklih pedesetak godina ili ući u digitalizaciju. Pitanje je koliko društvene mreže i fri lenseri mogu da budu korisni u prezentovanju turističke destinacije ili neke turističke ponude. Ono što se iskristalisalo jeste da je tradicionalno turističko novinarstvo kvalitetno zato što novinar ima dosta prostora da se pozabavi jednom temom. Naime, primećeno je da fri lenseri nemaju baš vremena da se bave nekom turističkom destinacijom, nego na brzinu urade i idu dalje – saopštila je Grozdana Pašin.
Mišljenje većine je bilo da blogeri i influenseri samo „zagrebu po površini“ na mrežama i da je to sasvim u redu ako to ima neki svoj logični nastavak na njihovim nalozima. Ono što su poslenici iz turističkih organizacija primetili da društvene mreže mogu da dovedu do popularizacije neke destinacije. Baš o tom svom iskustvu govorila je i novinarka Marina Jablanov - Stojanović koja je i autorka portala Mariniranje.
– Radeći kao novinar u redakciji klasičnog štampanog medija imate neke drugačije postulate po kojima radite, ali kada imate svoj sajt onda ste vi gospodar univerzuma. To znači da možete da radite onako kako želite, ali ta sloboda za sobom nosi i veliku odgovornost da svojim čitaocima da im prenesete autentični doživljaj. Ako tako radite, onda ljudi imaju poverenja u vašu reč i ona ima kredibilitet. Ono što bih naglasila da su mi društvene mreže pomogle da sajt Mariniranje bude vidljiv i prepoznat kao destinacija za dobre priče – poverila nam je Jablanova.
To je i iskustvo turističkih agencija, uputila nas je Grozdana Pašin nadovezujući se na Marininu priču, naime agencije često umesto raznih prospekata daju novinarske tekstove o određenoj turističkoj destinaciji. Možda malo i jeste zastareli način, ali to je nešto što su učesnici, ali i davaoci turističkih usluga procenili da je najkorisnije za njihov posao. Ono oko čega su se svi zajednički složili je važnost dobrog (prvog) utiska.
– Prvi utisak je važan ne samo na nekoj turističkoj destinaciji, nego i u životu. A najbolje bi bilo da taj prvi utisak bude i dobar utisak. Ako turistički novinar koji promoviše jednu destinaciju uspe da probudi dobar osećaj kod čitaoca, slušaoca ili gledaoca, on će svakako poželeti da ode tamo. Velika je veština ljudi koji rade promociju neke destinacije ili turističke usluge je ta da oni uspevaju da nagoveste da će se tamo neko lepo provesti, nešto što će stvoriti dobar prvi utisak, a to je utisak koji nas drži – naglasila je Grozdana Pašin, predsednica Udruženja turističkih novinara Vojvodine.
Upravo je to istakao i novinar Vladimir Jovanović, autor emisije o turizmu „Balkanorama“ koja se prenosi preko mreže vojvođanskih medija.
– Važnost prvog utiska je velika, jer imamo samo jednu priliku da ga ostvarimo. Zato je bitno ako smo pružalac turističkih usluga da ne propustimo tu priliku i da se trudimo da utisak bude što bolji. To je važno da bi se naša (dobra) priča širila i da bi gost poželeo da ponovo dođe – podvukao je Jovanović.
Danas mladi sve više putuju, a tu činjenicu bi trebalo da iskoriste i turistički poslenici. Upravo o o mladima u turizmu su govorile novinarka i urednica RTV Mara Skendžić i Lidija Arsenin, marketinški stručnjak. Istakle su potrebu da se na poseban način obratimo ovom delu populacije.
Svi učesnici u diskusiji su se složili na kraju da je dobra priča ono što „prodaje“ neku destinaciju ili manifestaciju, a da oni koji znaju da je prenesu bilo to novinari, blogeri, influenseri utiču da se ta priča širi dalje i dovodi turiste na određeno mesto. Najlepša muzika za uši turističkih poslenika je kada im gost kaže „vratiću se“. Društvene mreže su važne, samo je bitno da se znalački upotrebe, a komunikacija na relaciji turistički poslenici – mediji je prosto neophodna, zato je važno da se znaju potrebe novinara i mogućnosti svih onih koji su okrenuti turiznmu za dobrobit svih nas zajedno.
Marina Jablanov – Stojanović
Foto: Mariniranje