Moćna živa energija
- Ne samo da smo mi energija, nego je sve živo i neživo oko nas - energija. Gledano unazad, kroz istoriju, gotovo da nema naučnika, filozofa ili velikog pisca, koji nije isticao energetsku povezanost svega postojećeg. Svi mi smo sačinjeni od energije koja se obnavlja disanjem, a potom unosom vode i hrane. Ove tri stvari su esencijalne za zdravlje čoveka i to je u čemu se svi slažemo - rekla nam je novosađanka Stana Maksimović, koja ima restoran vegetarijanske i presne hrane u Novom Sadu, a i sama je okrenuta ovakvoj vrsti ishrane.
• Kada ste počeli ovako da se hranite i zašto?
- Pre destak godin suprug i ja smo odlučili da probamo da nejedemo meso. Ta odluka je došla spontano, bez nekih ideoloških predznaka. Dopalo nam se i kako smo krenuli tako da se hranimo, tako smo sve češće počeli da isklujučujemo i namirnice životinjskog porekla, da bi smo došli do toga da se hranimo samo presnim namirnicama biljnog porekla. Kada smo počeli da se interesujemo i istražujemo ovakav način ishrane, onda smo otkrili da ima puno ljudi koji se hrane na ovaj način, situacija kao kada ste trudni, pa odjednom samo srećete trudnice. Uglavnom shvatili smo da nismo toliko usamljeni i da ima puno ljudi koji se hrane na ovaj način.
• Na koji način je to uticalo na vaše zdravlje?
- U prvoj trudnoći, dok još nisam bila vegeterijanac imala sam ozbiljnu komplikaciju (preeklampsiju - visok pritisak, otoci i belančevine u mokraći), pa kada sam planirala drugu trudnoću, a tada sam već bila vegeterijanka, odlučila sam da veoma pazim na ishranu. Istraživala sam koji su to biljni izvori proteina i tada sam postala veganka, s tim da sam jedino pila jogurt. Odlično sam se osećala, nisam imala nikakvih problema tokom trudnoće i nisam se ni mnogo ugojila što se često dešava u trudnoći. Sve je prošlo kako treba i ja sam rodila zdravog dečaka. Ne mogu da tvrdim da je to isključivo zbog ishrane, ali ni da poričem tu činjenicu.
• Svi koji se hrane isključivo biljnom hranom obično imaju problem s nedostatkom vitamina B 12. Kako ste vi to rešavali?
- Da puno je istraživanja bilo na temu nedostatka ovog vitamina kod onih koji se hrane isključivo biljnom hranom, što ne znači da se takvi rezulatati ne bi dobili da su bili ispitivani i oni koji jedu meso. Ako je digestivni trakt zdrav, organizam sam stvara ovaj vitamin. Suština je u tome kako gajimo biljke, ako ih tretiramo pesticidima, onda se te biljke do iznemoglosti peru i ljušte i tako unose bez tih mikroorganizama koji bu u crevima mogli da naprave B 12. Ukoliko jedemo organski gajenu hranu, mi taj problem nećemo imati.. Uostalom, ovaj vitamin sadrže i šitake gljive, alge, kombuha, koštice kajsija, jabuka, šljiva, kiseli kupus…
• Zašto smatrate da je presna ishrana tako dobra?
- Ako se slažemo da je Sunce je najznačajniji izvor energije ne samo za čoveka, nego i za sve što postoji na ovoj planeti, onda nam je blisko mišljenje da je najbolja ona energija koja je najdirektnije povezana sa ovim osnovnim izvorom enerije. Biljke su te koje upijaju sunčevu energiju stvarajući hranu za sopstveni rast i razvoj u procesu fotosinteze. Pošto spadamo u bića koja ne mogu direktno da upijaju energiju Sunca, onda biljke prirodmo predstavljaju najbolji izvor energije, naročito kada su sveže i organski gajene. Sva ostala hrana ovu energiju ima sve manje.
• Da li to znači da hraneći se biljkama, pre svega presnim mi sebi obezbeđujemo najbolju vrstu energije?
- Presna hrana ili minimalno termički obrađena hrana zadržava gotovo sve nutrijente i obezbeđuje organizam sa velikim količinama energije. Sva hrana u svom prirodnom stanju vibrira, a procesuirana hrana ne vibrira uopšte. U cilju očuvanja dobrog zdravlja čovek bi, dakle, trebao da konzumira hranu bogatu energijom i nutrijentima kao što su voće, povrće, orašasti plodovi, hladno ceđeno kokosovo ili maslinovo ulje, žitarice kao što je proso, integralni pirinač, spelta ili amarant. Od začina je najbolje sveže začinsko bilje, a od dodataka to su alge, među kojim izdvajam spirulinu.
• Koju bi hranu trebalo po vama izbegavati?
- Generalno bi trebalo izbegavati nekvalitetnu hranu bilo kog porekla. Zatim bi trebalo izbegavati ili smanjitu unos hrane koja je rafinisana kao što je beli šećer ili jestivo suncokretovo ulje. Unos mesa smanjti, naročito prerađevine i generalno svu hranu koja je visoko procesuirana, pripremana u mikrotalasnim pećnicama, hemijski tretirana, genetski modifikovana, zatim onu koja sadrži veštačke dodatke kao što su boje, mirisi, ukusi. Takva hrana ima ili vrlo malo ili nema gotovo uopšte žive energije i nutritivnih vrednosti koje su preko potrebne našem organizmu. Unošenjem ovakve hrane siromašne energijom mi našem organizmu ne dajemo ono što mu je jedino potrebno - energiju.
Dakle mogli bismo zaključiti da je daleko bolja podela hrane na bogatu energijom i siromašnu energijom od one podele na ugljene hidrate, protine i masti...
• Da li se i vaša deca hrane presnom biljnom hranom?
- Kod kuće da, ali u vrtiću i školi naravno ne. Bake i deke im spremaju klasičnu hranu, tako da imaju priliku da probaju sve. Suština je da nauče da osluškiju svoje telo i da jedu ono što im telo traži. Tako smo i mi polušali svoje telo i priuštili mu onu hranu koja im je potrebna. Zanimljivo je, da je mom mlađem sinu krastavac najomiljenija namirnica i nema te poslastice koja po njemu može da se ravna s krastavcem!
• Kako se rodila ideja da otvorite restoran u kome će se služiti upravo vegeterijanska i presna hrana?
- Hrana bez mesa i vegeterijanska hrana nije baš isto. Malo je restorana u gradu gde može da se jede presna hrana - sve se uglavnom svodi na salate. Zato i mislim da je Bananas - veggie & raw cuisine nešto novo. Drugo, hajde da razbijemo predrasudu da je ovakva hrana neukusna. Moja umešnost da napravim ukusne i dobro izbalnasirane obroke se materijalizovala i na ovakav način. Meni je potpuno autentičan, ovde se prema mojim uputstvima sprema hrana od izuzetno kvalitetnih namirnica, koje su najčešće organskog porekla. Ovakav koncept je interesantan, jer može da pokrije sve dnevne obroke. Oni koje vole da se zaslade uživaće u poslasticama u kojima nema ni trunčica šećera!
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Slobodan Šušnjević, Pixabay