VANJA BOKUN POPOVIĆ O FUTURINGU

Kako se izdignuti iznad talasa

– Kako se godina bliži kraju, tako smo skloni završavamo zadatke, zaokružujemo obaveze, ulazimo u praznično raspoloženje i razmišljamo o tome šta će nova godina da nam donese. Nešto suptilno u nama ima potrebu za pauzom kako bismo ispratili staro i dočekali novo. Upravo u toj pauzi, razmišljamo šta želimo da u narednoj godini da ostvarimo i često zacrtavamo konkretne ciljeve – kaže o našoj potrebi, msr psihologije i pedagogije, Vanja Bokun Popović.

• Da li postoje neka istraživanja na temu koje su želje modernog čoveka?

– Istraživanja pokazuju da moderan čovek najčešće zacrtava sledeća tri cilja: da vežba više i da se hrani zdravije, da zarađuje ili štedi više novca i da se ostvari u romantičnoj vezi. Na početku godine elana je dosta za učlanjenje u teretanu i menjanje finansijskih navika, ali kako godina odmiče tako se dešavaju druge životne stvari i za većinu ljudi zacrtani ciljevi se odlažu za neko bolje vreme. Čak 64 procenta ispitanika je na kraju ove godine izjavilo da će prošlogodišnje ciljeve da prenese u narednu godinu. 

• Da li nisu dostigli te ciljeve, ili su odustali? Šta se to desi da kako vreme prolazi prećutno odustanemo od onog što smo želeli?

– Kada god se pokrenemo da postignemo neki novi cilj to sa sobom nosi stepen nelagodnosti. Od nas se traži da odustanemo od stvari koje volimo (omiljena hrana, skupi izlasci, odnosi sa ljudima koji nam štete, itd.) da bismo zaradili pravo na stvari koje želimo (zdravlje, novčanu fleksibilnost, harmonične odnose). Ostvarenje cilja podrazumeva i dozu preduzimljivosti u vidu konkretnih radnji koje često nisu prijatne (suočavanje sa strahom, izlazak iz zone komfora itd.). U ovom suočavanju između cilja i onoga što je potrebno za njegovo ostvarenje veliki broj odustaje.

• Zašto ljudi odustaju?

– Zato što unutar nas postoje primitivni mehanizmi čiji je jedini zadatak da nas štite od nelagodnosti i učiniće sve što je u njegovoj moći da zadrže status quo. Ako želimo da izgradimo drugačiju budućnost od stvarnosti koju živimo, moramo da izađemo iz poznatih okvira razmišljanja i ponašanja. E tu nam pomaže futuring, koji je skup naučno-filozofskih principa baziranih na dugogodišnjim studijama ljudskog ponašanja. Pruža nam saznanje o tome kako se budućnosti koje gradimo razlikuju po kvalitetu i kako ono što činimo sada učestvuje u ishodu u vremenu koje je ispred nas.

• Da li to znači da mi nemamo samo jednu budućnost, nego ih ima više?

– Da, rekla sam budućnosti u množini, jer često nismo svesni koliko naše navike u razmišljanju i činjenju doprinose kako kolektivnom, tako i ličnom iskušavanju stvarnosti. Verovatno će neki ljudi na ove reči pomisliti da je svima poznato da ako sada radimo stvari koje su nepovoljne po nas, ne možemo da se nadamo pozitivnim ishodima u narednom periodu. No, to je samo početak otkrivanja kako svojim razmišljanjem i postupcima gradimo buduća iskustva. Futuring daje sistematičan odgovor na tu iskonsku misteriju života.

• Po čemu se razlikuju ljudi koji postojano realizuju svoje zamisli, bez obzira na spoljašnje okolnosti?

– Da uzmemo 2020. godinu za primer. Kada je proglašeno vanredno stanje svi smo doživeli naglu promenu životnog ritma. Od toga kako smo protumačili novonastalu situaciju zavisilo je i naše iskustvo. Veliki broj ljudi se žalio na uskraćivanje građanskih sloboda, na svetsku zaveru protiv čovečanstva i finansijske gubitke. Ovakvo doživljavanje vanrednog stanja dovelo je do toga da ljudi iskušavaju strah, paniku, nezadovoljstvo, depresiju i slična teška stanja.

Istovremeno se desilo i to da su se izdvojili pojedinci koji su uprkos ozbiljnosti situacije pronašli inspiraciju i volju da se drugima nađu na usluzi. Obični ljudi su pokrenuli inicijativu za snabdevanje starijih lica koji nemaju adekvatnu podršku, šile su se maske onima koje su najpotrebnije, dostavljala se hrana, namirnice i lekovi porodicama bez podrške. Inspiracija, odvažnost i služba drugima koju su pokazali inicijatori iz ove grupe ne samo da su njima dali nesvakidašnja iskustva i doneli status modernih heroja – nego su nadahnuli i druge koji su im se priključili.

• Kako biste vi objasnili ove primere?

– Ovo je primer građenja dve različite budućnosti iz istih okolnosti. Prvi primer nam pokazuje kako se trenutnim odlukama i verovanjima gradi budućnost patnje, nemoći i depresije – realnost koja nas zatvara i odvaja od sveta; dok drugi primer ukazuje na budućnosti koja je preplavljena nadahnućem, ljubavlju i službom drugima – bez obzira na spoljašnje okolnosti.

Realnost i jedne i druge budućnosti ne negira postojanje teških okolnosti, naprotiv ukazuje na potencijal u nama da bez ozbira na spoljne okolnosti možemo da se uzdignemo iznad tog talasa, odnosno situacije. Što je najinteresantnije, iako se mogu činiti kao puka slučajnosti, obe budućnosti imaju svoje zakonitosti sa predvidivim rezultatima – i ona koja se gradi na strahu i ona koja se gradi na nadahnuću. Kada imamo to znanje onda neizvesnost, neočekivane okolnosti i životne neprilike samo postaju plodno tlo za naš najviši izraz dok u nama sazreva osećaj prirodne autonomije koji niko spolja ne može da oduzme.

• Znači, ono što smo posejali – to i žanjemo. Da li će nam zaista cveće nići, ako ga posadimo?

– Skloni smo da često zacrtavamo ciljeve za koje mislimo da treba da ostvarimo – da smršamo, da ostvarimo društveni status i prestiž, da zadobijemo poštovanje i uvažavanje od drugih, a ne pitamo se zašto nam se isti ciljevi ponavljaju iz godine u godinu bez rezultata. Ne stanemo da se zapitamo – da li su ovo moja ili tuđa stremljenja koja pokušavam da postignem? Principi futuringa nam pomažu da nađemo unutrašnji kompas i oplemenimo svoj život podržavajućom strukturom koja dozvoljava izraz našim najsuptilnijim aspektima podsetivši na tanane razlike između svesnog i nesvesnog, logičkog i kreativnog, materijalnog i duhovnog.

• Šta je ono što možemo da naučimo kroz ovu metodu i kako nam ona zaista može pomoći da idemo ka željenoj budućnosti?

– Kroz futuring učimo suptilnu razliku između prošlosti i budućnosti, tako da imamo priliku da izađemo iz utabanih šablona koje recikliramo iz godine u godinu i kreiramo nešto novo. Otvara nam svesnost o tome gde leže naši latentni potencijali i kako da pravimo odluke sada koje će se odraziti na kvalitet našeg života u narednim godinama.

Da napomenem, futuring nije nauka o kontrolisanju vremena, ishoda i ponašanja drugih ljudi, oponašanju Boga. Naprotiv, futuring je skup znanja o tome kako da se uskladimo s prirodnim tokovima života, kako da proširimo naše shvatanje i iskustvo prostora i vremena, da bi oživeli kreativne sile unutar nas kako bismo živeli život ličnog ispunjenja i nadahnuća. Kada smo mi nadahnuti i ispunjeni postajemo inspiracija i blagoslov drugima. Ima li lepšeg osećaja?

Marina Jablanov Stojanović

 Foto: privatna arhiva V. B. P. Pixabay, Freepik

Izvor: Dnevnik

Lično iskustvo