Čajna ceremonija kao duhovna praksa
Biljka čaj je poreklom iz Južne Kine i cenjena je zbog toga što otklanja umor, ushićuje dušu, jača volju… U prošlom nastavku smo pokazali kako izgleda znak za čaj, a sada da otkrijemo i zašto ga tako zovemo. Naime na mandarinskom i kantonskom on se izgovara kao ča (cha) dok ga u duž južne obale Kine izgovaraju kao te (the). Najraširenija forma došla je iz persijskog jezika kao chay, pošto je Persija bila važna stanica na Putu svile. Odatle se proširila u turski jezik, ruski, arapski… Reč te je došla na Zapad preko luke Sjamen odakle se brodovima, pre svega Holanđana, dovozila u zapadnu Evropu – tako da se ova osnova prihvatila u tom delu Evrope.
Pričali smo o mnogim zanimljivostima u vezi čaja ali ne i o njegovoj pripremi. U 4. i 5. veku kada čaj postaje omiljeni napitak u Kini nije se pripremao kao danas. Naime listovi bi bili napareni, prosušeni i izdrobljeni u avanu i od njih se pravila pogača od koje bi se deo kuvao s pirinčem, đumbirom, solju, korom pomorandže, začinima, mlekom, a ponekad i lukom. Ovakav način pripreme zvao se prva škola čaja i do danas se zadržao među mongolskim plemenima i Tibetancima.
– Za Kineze je čaj simbol života. U Pekingu se, šoljica čaja koju vam pruža domaćin, prihvata obema rukama i tako izražava zahvalnost. U nekim krajevima Kine gost koji primi čaj zahvali se tako što tri puta udari u sto. Kineska poslovica kaže „bolje tri dana bez hrane, nego jedan dan bez čaja“ – otkriva nam naša sagovornica Vesna Nikolovski.
Čaj se pije da bi se utišala buka sveta koja ometa misao. Umetnost pripremanja čaja nazivaju Cha dao. Kao što smo pisali u prethodnom nastavku Lu Vu je napisao prvu knjigu o čaju u 8. veku za vreme dinastije Tang. „Klasično delo o čaju” nije bio samo praktični vodič za gajenje, preradu i pripremu čaja, nego i filozofsko delo koje promoviše harmoniju, jednostavnost, poštovanje prirode i imalo je velikog uticaja na kulturu ispijanja čaja. Tokom kasnijih dinastija, pojavile su se čajne akademije i udruženja, gde su se ljudi okupljali da razmenjuju znanje o čaju, da probaju različite vrste i da uživaju u čajnim ceremonijama. Ipak, uživanje u ovom napitku Japan je podigao na još viši nivo.
– Čaj je stigao u Japan iz Kine tokom 8 i 9. veka, u periodu kada su diplomatske i kulturne razmene između Kine i Japana bile intenzivne. Japanski monasi, koji su putovali u Kinu radi učenja budizma, doneli su prve uzorke čaja i znanja o njegovoj upotrebi. Kasnije, u 12. veku, monah Eisai je dodatno popularizovao čaj u Japanu. On je uveo zeleni čaj u obliku praha, poznat kao maća (matcha) i napisao knjigu „Koristi ispijanja čaja za zdravlje” (Kissa Yōjōki). Ovaj način konzumacije čaja postao je osnova za razvoj japanske čajne ceremonije (chanoyu), koja i danas ima duboko kulturno značenje – upućuje nas naša sagovornica.
Tokom 16. veka, Sen no Rikju je usavršio čajnu ceremoniju, naglašavajući jednostavnost, harmoniju, poštovanje i čistotu. Čajna ceremonija je postala umetnička forma koja obuhvata pripremu i ispijanje čaja, kao i uređenje čajne sobe i izbor posuđa. Čajna soba najčešće izgleda kao kućica, njen izgled odiše skromnošću i manja je i od najmanjih japanskih kuća. Do nje se dolazi baštenskom stazom, ispred nje su stepenici gde gosti čekaju da budu pozvani, potom se ulazi u predsoblje gde se posuđe za čaj pere i glavne odaje – čajne sobe gde može da se smesti više od pet osoba.
Materijal od kojeg je građena je trebalo da odaje siromaštvo, ali neka vas to ne zavara – njen izgled je plod duboke umetničke promišljenosti, detaljima je posvećeno više pažnje, a izbor materijala i izrada zahtevaju veliku preciznost pa može biti skuplja od porodične kuće!
– Samuraji i ratnici odlagali su svoje oružje pri ulasku u sobu, a to je značilo odbacivanje agresivnosti i ega, jer su u toku čajnog obreda svi jednaki. Čajna soba ili na japankom ćašicu znači boravište iluzije i ima za cilj da podstakne plemenitost i duhovnost. Pravilno izvedena čajna ceremonija je prevođena majstorom čaja koji je smatrao da umetnost mogu poštovati samo oni koji joj omogućavaju da ima živi uticaj. Upravo zato su i sami težili uređenju vlastitog okruženja i svakodnevnog života po visokim merilima prefinjenosti, koja su vladala i u čajnoj sobi – objašnjava naša sagovornica.
Kao što se vidi Japanci su od ispijanja čaja stvorili pravu umetnost, koja odražava njihovu filozofiju i estetske vrednosti. Nije samo umetnost bila deo ovog rituala, nego je i on mnogostruko uticao na umetnost – promenilo se klasično građevinarstvo i ukrašavanje enterijera. Uspostavljen je novi stil po kojem su građeni dvorci i manastiri posle 16. veka! Može se reći da čajna ceremonija predstavlja mnogo više od samog ispijanja čaja – ona je postala duhovna praksa.
– Škole čaja igraju ključnu ulogu u prenošenju ove tradicije, koja je fokusirana na podučavanje umetnosti pripreme i posluživanja čaja, kao i na filozofiju koja stoji iza čajne ceremonije. Učenici se podučavaju o svim aspektima čajne ceremonije, uključujući pravilno držanje i korišćenje pribora za čaj, pripremu i posluživanje, ponašanje tokom čajne ceremonije kao i estetiku i filozofiju čajne ceremonije. Pored praktičnih veština, učenici se takođe upoznaju sa istorijom i kulturom čaja – ukazuje nam Vesna Nikolovski.
Škole čaja su odigrale ključnu ulogu u očuvanju i prenošenju tradicije čajne ceremonije do danas. Takođe su promovisale, ali i danas afirmišu vrednosti kao što su harmonija, poštovanje, čistota i mir. Složićete se, da kroz učenje čajne ceremonije ljudi mogu da razviju dublje razumevanje japanske kulture i filozofije. (nastaviće se)
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje, Freepik, Pixabay, wikipedia