Vinske priče

Daruvarski sovinjon

Mariniranje 0 glass of wine -by David Geib Pexels

Osvežavajuća kiselost i bogat ukus

Graševina je privredno najvažnija i najraširenija sorta vinove loze u Hrvatskoj, mada je nema u priobalju. Prema službenim podacima i proceni autoriteta struke, svaki peti čokot u hrvatskim vinogradima je graševina, ili italijanski rizling, kako mi kažemo za ovu, i kod nas vodeću, belu vinsku sortu. U Slavoniji se kunu u nju, ističući da joj dugogodišnju i opštu popularnost u budućnosti neće ugroziti ni evropski uspesi koje u poslednje vreme postižu vina megapopularnih sorti, kao što su šardone, sovinjon, rajnski rizling, pino...

U Daruvaru, tvrđavi graševine, ponose se zlatima najvišeg sjaja, kojima se njihov sovinjon, već nekoliko godina, vraća s najvažnijih evropskih ocenjivanja, ali se uporno drže maksime: sve sorte hvali, ali graševinu sadi. Slično se, kažu i daruvarskoj vinariji Badel 1862. ponaša i većina gostiju, i domaćih i stranih, kad je poseta; biranim rečima hvale i sovinjon i šardone i rajnski rizling, ali pre odlaska redovno kupuju poneku buteljku ili karton vrhunske daruvarske graševine.

Ja sam se, ipak, opredelio za sovinjon. Pre svega zato što je do dobrih graševina iz Slavonije i Fruške gore mnogo lakše doći nego do sovinjona kakav je ovaj daruvarski. Poznata francuska sorta, čije se vino, još od epohe Šarla de Gola, služi na svim zvaničnim državnim banketima u Parizu, očito je na položaju Đulovac našla kutak na kojem joj je sve potaman. Sovinjon voli nešto hladnije podneblje kako bi stekao osvežavajuću kiselost, bogat ukus i kompleksnost. Dopalo mi se i to što nije školovan u hrastovom drvetu, čime su sačuvani njegova sortnost i identitet. Lepe je svetle žutozelenkaste boje.

Već prvi nos najavljuje sovinjonsku raskoš i lepotu. Naglašeni mirisi na cvet bazge (zove) i list paradajza, karakteristični za većinu sovinjona, ovde se osećaju samo u tragovima. Prate ih poneka citrusna nota grejpa, ogrozda, pokošene trave i limete. Posle kraćeg boravka u čaši, vino se rascvetava i s njegove voćne podloge - jabuke, kruške i dinje - uzdiže se suptilna mineralnost, koja se ne gubi ni nakon dužeg vremena. U ustima dolaze do izražaja njegova elegancija, zavodljiva sočnost i mladalačka svežina i lepršavost.

Sovinjon treba ispiti dve-tri, najviše četiri godine posle berbe. Nakon toga gubi britku kiselkastost i svežinu, dobija prve bore.

Voli školjke. Pravi je partner šparglama, beloj ribi, savijačama i pitama od sira, pernatoj divljači, polutvrdim ovčijim i kozjim sirevima. Dobar je i kao aperitiv.

Petar Samardžija

Izvor: Dnevnik

Foto: N. Stojanović, Pixabay,https://www.badel1862.hr/