Kako napraviti pravi izbor
Koje vino kupiti, najčešće je pitanje koje mi upućuju prijatelji, znanci i čitaoci ovih redova. Odgovoriti im da se ravnaju po cenama ne bi bilo od pomoći: bezbroj puta uverili smo se da cene i kvalitet vina ne idu zajedno. Ipak, pravilo je da najbolja vina prate cene za koje bi se moglo reći da su nepristojne i malo je onih koji bi mogli svakodnevno da ih priušte na trpezi. Takvim vinima je mesto na stolu samo uz naročito važne ručkove, kada želimo da se pokažemo pred gostima.
Našem nepcu treba ekskluzivno i sasvim obično vino, kako bismo mogli da osetimo razliku. Ako mu dajete samo najbolјe, ubrzo će postati umorno, iscrpljeno i neosetlјivo. Velika vina treba da prate najbolja jela, u kojima uživamo u izuzetnim, svečanim prilikama. Preporuka je da treba piti zdrava lokalna vina, sa interesom i uživanjem, koja su najbolјi pratioci naših običnih, laganih svakodnevnih jela.
Trebalo bi početi s pravim izborom jednog belog i jednog crnog vina. To moraju biti srednja vina, koja se ne ističu i koja nisu previše karakteristična, a imaju pomalo svih svojstava koja se obično traže od čuvenih vina: dovoljno krepkosti, dosta jasnog i čistog ukusa, izvestan miris, pravu gradaciju alkohola.
Takva vina će se slagati sa svakim posluženim jelom. U tom izboru može da vam pomogne i trgovac kod koga redovno kupujete. Međutim, na nesreću, malo je onih što se razume u vino. U zemlji koja je bogata vinima, kao što je naša, u krugu od sto kilometara možete biti sigurni da ćete pronaći vino koje ćete s ponosom iznositi na svoj sto. U Vojvodini je sve veći broj malih, veoma uspešnih vinogradara i vinara, u čijim su podrumima vina koja čekaju na nas.
Lјubitelјima vina koji još nisu savladali vinsku abecedu dešavaće se tokom degustacije od podruma do podruma, da im u početku izgleda da je sve dobro, a da se na kraju opredele za loš izbor. U vinsko otkrivanje zato je najbolje krenuti s upućenim poznanikom čiji savet može biti dragocen. U toj potrazi za vinom ne sme se biti nestrplјiv. To je strast, nešto kao odlazak u ribolov, u kome prođu silni sati da ne zagrize ni najmanji riba.
Posećujući vinogorja, pruža vam se prilika da uživate u lepim krajolicima, upoznate bogata sela i jedete u simpatičnim krčmama. S vremenom ćete se kući vraćati s punim balonima vina vaših novih prijatelјa vinara. S nekim lokalnim jelima, jednostavnim i lakim, čaša njihovog vina može da vredi mnogo više od čaše starog rafiniranog i skupog bordoa.
Drevna mudrost i jedno od najvažnijih pravila je: ako si u Rimu – ponašaj se kao Rimljanin, dakle pij vino kraja u kome si! Prvi put sam je čuo od grupe italijanskih lovaca, kojima sam kao domaćin, na čenejskom Salašu 137 ponudio vina njihove zemlјe. Dodajući da žele neko naše, fruškogorsko vino, rekli su mi da se u vinu može uživate bez ostatka samo tamo gde ono nastaje. Najstariji među njima primetio je da je najsavršenije voće ono ubrano s drveta.
Pošto smo i mi zemlja vinograda, a u našoj neposrednoj blizini veliki je broj malih podruma u kojima se rađaju vina koja su idealni pratioci za naša domaća jela: sarmu, đuveč, musaku, pasulј, gibanicu i sl. Obična stona i kvalitetna vina, bela ili ružica, po želјi kiselkastija ili oštrija, sjajno idu uz njih i bilo bi neprikladno i pokušati da ih zamenimo nekim velikim svetskim belim ili crnim suvim vinom.
U potrazi za pićem koje odgovara vlastitom ukusu kriju se i neka neprijatna iznenađenja o kojima bi trebalo voditi računa. Logično je da mnogi ljubitelji vina kao svog idealnog dobavlјača vide u malim vinogradarima. Oni ne prodaju grožđe, nego ga prerađuju u vino za svoje potrebe. Možemo da budemo skoro sigurni da oni neće pribegavati trikovima, falsifikatima, kupažama i kojekakvim mešavinama, njihova prednost je da će proizvoditi apsolutno prirodno vino. Ako je uz to i dobro – utoliko bolјe!
Opasnost se krije u tome da li mali proizvođač ima znanje da proizvede vino kako treba. Njegova proizvodnja je ograničena na sopstvene potrebe i ponekog prijatelja, koji nisu mnogo zahtevni. Čestitost nije od velike koristi za naš sto. Nije potrebno veliko iskustvo da se već na ulazu u podrum stekne utisak o vinu koje se nalazi u njemu. Ako se oseti miris plesni ili sirćeta, bolјe je ne ulaziti u ozbilјne pregovore. Vino koje zrači takve mirise ima veoma kratak život i opasnu tendenciju da se menja. Osim toga, podrum mora da bude besprekorno čist i uredan. On mora služi samo za pripremanje i čuvanje vina. Ne sme da bude skladište razne robe: voća, krompira, hemijskih preparata za zaštitu bilјa, raznih motokultivatora, buradi nafte… S vremenom, dišući, vino apsorbuje mirise svega što je uskladišteno blizu njega.
Srećom tih neprijatnih susreta sve je manje u našim podrumima. Poslednjih dvadesetak godina napravljen je ogroman skok u tehnologiji prerade grožđa, podrumi su sve savremeniji, oprema u njima sve modernija, a stručnjaci sve prisutniji. Srpska vina se zaista vraćaju na vinsku kartu sveta i zauzimaju na njoj mesto koje im je vekovima pripadalo.
Petar Samardžija
Foto: Photo by Justin Aikin on Unsplash, Pixabay