Vinske priče

Sveti Trifun

Mariniranje orezivanje vinograda

Dan tvrde vere vinogradara

Na dan Svetog Trifuna, prvi put u svakoj godini, vinogradari i vinari izađu u vinograde. Često i u društvu sa sveštenicima obeleže tako svog zaštitnika, za koga se veruje da uništava sve štetne insekte i bolesti koje napadaju vinovu lozu. Poznati etnolog Dragomir Antonić, kaže da se Trifun kao zaštitnik vinogradara pominje i u srpskom zapisu iz 16. veka, što svedoči o dugotrajnosti ove tradicije.

U žitijima svetih saznajemo da je Sveti Trifun rođen početkom trećeg veka u selu Kampsadi, nedaleko od Apameje, najznačajnijeg  grada velike maloazijske oblasti Frigije. Roditelji su mu bili veoma pobožni, pa su sina vaspitavali u hrišćanskom duhu. Svetom je tada vladala moćna Rimska Imperija u kojoj je državna religija bila mnogoboštvo. Svi koji su prihvatili hrišćanstvo bili su strašnim mukama mučeni.

Trifun je još kao dete imao dar da isceljuje bolne i da iz ljudi izgoni nečiste sile: čuda su se događala već na spomen njegovog imena. Živeo je u svom selu i čuvao guske oko jezera. Jedan od mnogih primera njegove čudotvorne sile zabeležen je 224. godine u Rimu u kome je carovao Avgust Gorijan. On je imao lepu, mudru i razboritu ćerku po imenu Gordijana. U nju je ušao demon i žestoko je mučio pokušavajući da je ubije. Njeni roditelji uzaludno su pokušavali da je izleče pomoći raznorodnih lekovitih trava, obraćajući se pri tom čuvenim lekarima. Uspelo je tek Trifunu da istera nečastivog iz devojke. Car mu toplo zahvalio i obdario ga mnogim zlatom. Nesrebroljubivi mladić, vraćajući se iz Rima u svoju postojbinu svo zlato razdelio siromašnima. Stigavši u svoj zavičaj, blaženi Trifun nastavio je da živi svojim neporočnim i pobožnim životom, isceljujući sve bolesti i izgoneći nečiste duhove.

U Rimu je ubrzo zacario Bekije, koji je nastavio da progoni hrišćane koji neće da se poklone idolima. Žrtva tih progona bio je i Trifun, koji je odoleo svim mučenjima da se odrekne svoje vere pa je pogubljen 250 godine po Hristovom rođenju. Po svojim moćima, zaslugama, upornosti u veri i vedrini u podvižničkom mučeništvu vinogradari su u Trifunu videli i našli svog pravog zaštitnika.

Vinogradar najmanje osam meseci u godini mora da bdi nad svojim vinogradom sa čvrstom verom da će ga sačuvati od raznih napasti i bolesti. Pa ako njegov rukosad sve to i napadne, vinogradareva vera ne popušta, jer se nada da će ga iduće godine uspeti odbraniti i da će vino dobijeno sa njegovih čokota isceljivati duše ljudi, ulivati vedrinu u njihova srca, širiti veru u prijateljstvo, dobrotu i ljubav.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, Pixabay