Vinske priče

Vionje iz Srema

Viognie Foto privatna arhiva

Novi rivički biser

Kad god prolazim kroz Rivice, lepo fruškogorsko selo, koje se bezmalo dodiruje sa zapadnim delom Iriga, setim se prvog susreta sa njim, hladnog zimskog dana 2002. godine. Bio sam član žirija, ocenjivanja najboljeg vina i podruma u selu. U žiriju su bili ugledni vinari, profesori, inžinjeri, pa i jedan akademik. Podrumi, koje su meštani tako zvali, bili su očajni. U njima se čuvao krompir i kiseli kupus, salamurilo se meso, ne retko i sredstva za zaštitu bilja, poneka kanta benzina i nafte, čak i kultivatori i mnoge druge kućne potrepštine, sklonjene da ne smetaju. Vazduh u njima memljiv i zagušljiv.

Sve to kasnije, posle podneva, mogli smo da detektujemo u četrdeset odabranih vina poslatih na ocenjivanje, nismo ni morali ići u podrume. Gostoljubivi Sremci uveče su nam priredili bogatu večeru, na kojoj nije bilo kapljice dostojne da isprati mesne gurmanluke na stolovima. Brojni domaćini, navikli na svoja defektna vina, praznili su čaše, a oči su im iskrile od zadovoljstva. Nisu ni primetili da članovi žirija, ne poštuju svoje staro, nepisano pravilo, da ponuđene specijalitete nakon ocenjivanja venčavaju sa najbolje ocenjenim vinima. Svi do jednoga, pili smo – pivo! Lukavo izbegli da razgovaramo i komentarišemo vina. Za ozbiljne razgovore i istinu, niko nije imao hrabrosti i srca. Znali smo da su retki domaćini, koji bi to prihvatili: možeš im kuditi i porodicu i ceo rod, lakše će to podneti nego ako im kažeš da im vino ne valja.

Sve ovo napisao sam i objavio u komentaru o fruškogorskim vinima, decembra 2002. Pošto se ista priča, u međuvremenu ponovila u još nekoliko mesta, ne samo u Fruškogorju, nego i u drugim glasovitim vinogradarsko-vinarskim krajevima, od severa Bačke do opevane Župe, u komentaru ni jedno mesto nije pomenuto. Rivičani su, međutim, u objavljenom tekstu prepoznali sebe. Poslali su mi, grafički lepo štampanu zahvalnicu, za doprinos razvoju... ali me više nikada nisu pozvali na bilo koju svoju manifestaciju.

Zato sam poprilično bio iznenađen, kada sam nedavno dobio na poklon vino vionje, pogotovo kad sam na etiketi pročitao da je reč o našem vinu, vinarije Komuna proizvedenom od grožđa francuske bele sorte vionje, iz sopstvenog vinograda, berba 2019, punjeno jula 2020. godine i to iz Rivice! U lepo ađustiranoj buteljci, na čijoj etiketi dominira detlić na grani, krilo se veliko iznenađenje. Već prvi gutljaj vina uverava vas u svoju personalnost i novi ukus Srema, koji treba zapamtiti.

Monopol na vionje u Sremu za sada ima vinarija Komuna u Rivici. Bez obzira na nadostatak znatiželje Sremaca, a o našoj nauci da i ne govorim, vlasniku vinarije u Rivici, uskoro će se pridružiti i drugi, jer je vionje već u svojoj prvoj sremačkoj berbi potvrdio da je kapljica velikih gabarita. Zato hitam u Rivicu, radi nastavka ove priče.

Smeštena je na Borkovačkom jezeru, udaljenom nekoliko kilometara od sela. Bila je subota, poslednji dani babljeg leta. Valjda, najlepši dan u godini. Stigli smo u oazu zelenila, sa kućicama kao iz bajki, povećom livadom, koja ih odvaja od jezerca, okruženog trskom, šašom i barskim vrbama.

Tu je potok, gakanje gusaka, patke su na vodi, pravo bogatsvo močvarne i vodene vegetacije, stanište retkih vrsta ptica močvarica... Na kući pored potoka vrti se ogromni točak, koji pokreću voda i zemljina teža, prvo je što primećujemo. Ali ovoga puta nećemo o ambijentu, došao sam zbog vina, tačnije zbog čuvenog vionjea, koje me je i „pozvalo“ u goste.

– Ovde je nekada bio mlin, prema jednoj kartografskoj skici iz Habzburške monarhije kao jedna od pet vodenica na Fruškoj gori. Vlasnici su bili porodica Urmankovići. Radila je do 1970. Poslednji vlasnik bio je Đura. Stari Rivičani je pamte kao deda Đurinu vodenicu. U nju su dolazili da melju žito – otkrio mi je vlasnik Nebojša Vlahović.

Nebojša Vlahović je poreklom Crnogorac, detinjstvo je proveo u Baru, u Crnoj Gori. U Rusiji je radio 16 godina. Oženjen je, supruga je Beograđanka, Božana profesor književnosti. Dva sina i ćerka rođeni su u Rusiji i u njoj završili i srednju školu. Sin Marko je završio studije u Engleskoj, i zadužen je za vođenje vinskog turizma, a Matija je studirao ekonomiju u Švajcarskoj i on vodi podrum. Ćerka živi u Londonu.

– Sve ovo ovde bilo je zapušteno, ruinirano. Tražeći nešto što je blizu Beograda, a asocira me na Bar, odlučio je ovaj točak napuštene vodenice u ovoj dolini. Oko nje je i 25 hektara zemlje i, evo, nas tu bavimo se voćarstvom, vinogradom, vinom i turizmom. Svo četvoro smo angažovani oko toga – priča Nebojša.

Na potesu Carina, kilometar iznad Rivice, Vlahovići su vlasnici 20 hektara vinograda: muskata, šardonea, rizlinga, traminca i vionjea, od belih i kaberne frana i merloa od crnih sorti. Francuska sorta, kod nas nepoznata, vionje, zasađena je na 1,2 hektara 2016 godine. Vino iz prve berbe, 2019. godine, upravo je u prodaji i već se o njemu govori i priča.

Svojom delicioznošću, temperamentom, jačinom i savršenom izbalansiranošću, donekle i egzotičnošću, nije slučajno jedno od najskupljih belih vina u Francuskoj. U želji da proba nešto novo, zadovoljivši svoju potrebu da eksperimentiše, Nebojša Vlahović je, čini mi se i nesvesno, ponudio našim vinarima rešenje kako se odreći šardonea, rizlinga italijanskog i sovinjon blana i ponuditi nešto novo našim ljubiteljima vina. U Francuskoj je 1968. vionjea bilo samo na 14 hektara. Danas ga neki vinogradari imaju i na po nekoliko stotina hektara. A širi se i u Africi i Australiji. Pa ako mu je i tamo dobro, onda će mu u Sremu biti-banja! 

Arome su mu voćno-cvetne, u kojima dominiraju breskva i kajsija, manje kruška i jabuka, a od cvetnih, ljubičica i bagrem. Možda grešim, ali u prvom utisku, kome obično treba verovati, učinilo mi se da sam čuo i jedan diskretan sovinjonski ton.

Izvanredna izbalansiranost vina može da vas zavede, jer se njegova vatrenost ne oseti, mada u njemu ima čitavih 14,5 posto alkohola. Otud i mala slatkastost vina, koja prati njegovo bogatstvo i sočnost. Ali, ona ne potiče od zaostatka neprevrelog šećera, nego od alkohola, posebno glicerola, kojeg odaje uljnost i viskoznost vina koja doprinosi njegovoj punoći.

Petar Samardžija

Foto: http://www.vinarijakomuna.com/vina.php, https://www.facebook.com/vinarijakomuna/

Izvor: Dnevnik