Put putujem

ZDRAVA SRBIJA: APATIN I BANJA JUNAKOVIĆ

Mariniranje centar Apatina muz skola Foto M Jablanov

Grad kojem je glavna ulica Dunav

Apatin je lepa vojvođanska varoš u zapadnoj Bačkoj, na Dunavu. Povolјan geografski položaj, blizina Dunava i prirodna bogatstva ovog kraja: plodno zemlјište, šume, obilјe ribe u reci, po ritovima i rukavcima, a divlјači u šumama, oduvek su privlačili lјude da se ovde naselјavaju. Smenjivali su se mnogi narodi od onih drevnih kao što su: Sarmati, Kelti, Goti, Rimlјani, Sloveni, pa do Srba, koji su došli pod Arsenijem Čarnojevićem. Potom su stigli Mađari, Turci... U XVIII veku za vreme Marije Terezije počelo je da pristiže nemačko stanovništvo, a u XX veku ga naselјava srpski živalј iz Like i Krajine… Možda baš zato su gostoprimlјivost, multietičnost i suživot mnogih nacija jedno od obeležja Apatina.

– Smatra se da se Apatin prvi put spominje 1011. godine, ali taj podatak je diskutabilan. Vreme njegovog nastanka je vezano za period od 1350. do 1380. godine kada je ovde bila katolička opatija – pa otud i ime Apatin. Za sadašnji izgled grada i njegov lik zaslužni su Nemci koji su kolonizovali grad tokom XVIII veka. Posle velike poplave 1795. godine grad je povučen sa obala Dunava i dobija današnje obrise. Većinsko stanovništvo je bilo nemačk i delom mađarsko sve do kraja Drugog svetskog rata kada se struktura stanovništva menja jer iz Like stiže srpski živalj, uglavnom boračke porodice. Sledeći talas kolonizacije se zbio posle napada na krajinu kada je Apatin primio veliki broj izbeglica u odnosu na broj stanovnika – otkrio nam je direktor TO Apatin, Nemanja Jović.

Postoji zanimlјiva priča da su nemački kolonisti nosili kip Crne Bogorodice sa sobom. Gde god da su pristalijali da prenoće iznosili su je i svugde je njen kip padao na obali. Apatin je bio prvo mesto na kome je njen kip ostao uspravan, pa su Nemci odlučili da se tu zaustave i nasele. Crna Bogorodica je statua od ebonovine koja u rukama nosi malog Isusa i smatralo se da poseduje iscelitelјske moći.

Sačuvana je do današnjih dana smeštena je u crkvi Uznesenja Marijinog u centru. Pored crkve se nalazi trnovo drvo koje je doneto iz Jerusalima i zasađeno kada je postavlјen kamen temelјac crkve 15. avgusta 1795. godine. Ovo drvo živi i danas, a njegova simbolika je vezana za Isusa Hrista, jer se smatra se je Isus nosio venac od trnovog drveta kada je išao na raspeće. Ovo drvo živi i danas mada ga je na Svetog Iliju 1996. godine udario je grom, drvo je palo na obližnji spomenik, ali se ipak oporavilo i danas se zeleni.

Turističkom razvoju mesta svakako doprinosi i Banja Junaković koja se nalazi na obodu Apatina. Početkom XX veka je utvrđeno da postoje termalna podzemna jezera u Prigrevici. Analizom vode u Budimpešti ustanovlјeno je da je ona lekovita i da po svom kvalitetu spada u isti red kao što su vode u Karlovim Varima ili Harkanju. Ovde se postižu dobri rezultati u lečenju reumatskih, neuroloških i ortopedskih obolјenja. Za sve one koji ovde dođu zbog rekreacije uživaće u otvorenim bazenima sa termalnom i rashlađenom vodom. Zabaviće se na skakaonici, toboganu ili će uživati dok ih voda masira.

Kada se tako odmorni i relaksirani upute u Apatin, svakako će im za oko zapasti Gradska kuća koju je projektovao poznati apatinski arhitekta Ferenc Rajhl, čija je palata u stilu mađarske secesije u Subotici jedna od njenih znamenitosti. Preko puta nje se nalazi muzička škola „Stevan Hristić” u kojoj je svoje prve muzičke korake načinio svetski poznat „kralj opereta” Pol Abraham.

Zanimlјivost koji bi žitelji ovog grada mogli nekako istaći je da se Apatin nalazi na polovini puta Dunava od izvora do ušća. Apatinci su veoma okrenuti ka velikoj evropskoj reci, a brojne kuće, čarde i splavovi na Dunavu i njegovim rukavcima samo to potvrđuju. Možda baš zato ne bi trebalo propustiti vožnju brodom koja je u ponudi TO Apatin.

– Reka Dunav je apatinska glavna ulica. Preporučujem da se posete mnoge plaže, rukavci, izletišta i šetališta koja se nalaze na Dunavu. Tu nam je i Banja Junaković, koja nudi bogat niz turističkih sadržaja, od zdravstvenih pa do relaksacionih i rekreativnih. Sam Apatin ne zaostaje ni sa svojim kulturnoistorijskim znamenitostima. Vredi obići: pravoslavni hram koji turisti kada uđu u našu zemlјu s Dunava prvo vide, zatim katoličku crkvu i jednu od nekoliko preostalih sinagoga u Vojvodini, a naravno i Muzej podunavskih Nemaca – rekao nam je Nemanja Jović.

Nemci koji su kolonizovali Apatin doneli su i svoje znanje i iskustvo u spravlјanju piva, a tu tradiciju potonji Apatinci su sledili do danas.

– Apatin je naravno i grad piva, jer se u njemu još od 1756. godine nalazi pivara, koja je danas privredni gigant. Zato se u Apatinu održavaju Dani piva i razne druge manifestacije u vezi sa njim. Osim toga, spomenuo bih, još jednu veoma posećenu manifestaciju koja traje čitavih 57 godina – Apatinske riblјe večeri u kojima su do sada učestvovali ne samo Apatinci, nego i mnogobrojni gosti iz zemlјe, regiona i iz Evrope – istakao je direktor TO Apatin, Nemanja Jović.

Apatin je nadaleko čuven i po riblјem paprikašu, pa ga neizostavno treba probati na nekoj od mnogobrojnih čardi. Dok se paprikaš kuva mnogi se bućnu u čiste vode rukavaca u kojima su zabranjeni čamci na motor, ili se odluče na vožnju kanuom i tako uživaju u harmoničnom spoju zelenila i vode.

– Koncept rada ove riblјe čarde pomalo se razlikuje od drugih. Vi ponesete ribu (ili meso), a sve ostalo što je potrebno obezbeđeno je na čardi: od drva, kotlića ili rešetke za roštilј, do tanjira, escajga i začina. Čak možete da donesete testo da vam se ovde skuva. Sami spremate jelo po vašem ukusu, a kada završite s ručkom ili večerom, ne morate da mislite na sudove – otkrio nam je Danilo Trkulјa iz Opštine Apatin, koji je zajedno sa Danijelom Ajdukom iz TO bio „zadužen“ za kuvanje riblјeg paprikaša.

Jedinstvenost Apatina u Srbiji čini registovana marina. Upitali smo direktorku JP putničko pristanište i marina Apatin Ljilјanu Krec da nam nešto više kaže o uslugama koje se tu nude:

– Marina osim bočnih vezove za jahte ima još 370 vezova i zaista se možemo podičiti da smo jedina marina u Srbiji u kojoj je moguće sa vode točiti gorivo. Marina pruža i druge usluge kao što su toaleti gde turisti koji su došli Dunavom mogu da se osveže i okupaju. Pored toga imamo i osam dvokrevetnih apartmana u kojima nudimo smeštaj. Kod nas mogu da se iznajme i bicikli za obilazak grada i okoline. Do ove godine korisnici marine su bili uglavnom stranci, ali sada su domaći gosti preovladali. Raduje nas što su izuzetno zadovolјni, a naročito što su najavili da će nam se opet vratiti.

Neka ova priča o Apatinu samo bude podsticaj da i vi dođete i pronađete nešto što obežava ovaj gradić na Dunavu u vašem sećanju. Ljubaznim Apatincima bićete dragi gosti, a kao domaćini svojski će vam pomoći da stvorite lepe uspomene.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: V. Jovanović, M. Jablanov

Projekat „Zdrava Srbija” sufinansiran je sredstvima Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Njegov sadržaj ne odražava nužno zvaničan stav sufinansijera.