MUZEJ JADRA LOZNICA: BOŽIĆNI KOLAČ

Veliki praznici koje poštujemo, bili vernici ili ne, su način da se povežemo sa svojom tradicijom. Jedan od načina je kada se na našoj trpezi nađe nešto što ne pripada svakodnevici – česnica, odnosno božićni kolač. Zato su Kancelarija za kulturnu diplomatiju iz Beograda, Grad Loznica, Centar za kulturu „Vuk Karadžić“ Loznica i Turistička organizacija grada Loznice bili organizatori jedne veoma zanimiljive postavke Festivala božićnog kolača u Muzeju Jadra krajem decembra u Loznici.

Ova postavka autorke dr Gordane Bekčić je obišla Zrenjanin, Negotin, Kragujevac, Banja Luku, a njen završetak je u Loznici. Međutim, izložba će početkom januara biti priređena i u Beogradu gde će se naći obredni kolači iz svih ovih krajeva, odnosno šireg srpskog prostora.

– Već nekolikog godina unazad, ovaj festival postoji, kao vrsta negovanja nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, svih naroda i etničkih grupa, koji žive u Srbiju, Republici Srbskoj i Crnoj Gori, jer se festival u poslednjih nekoliko godina, proširio i na ostale srpske krajeve. On predstavlјa prikaz bogatstva božićnog kolača i česnice sa svim lokalnim elementima, koji određeni region nosi – uputila nas je Marija Šćekić Marković kustos antropolog-etnolog Muzeja Jadra iz Loznice.

U ovom Muzeju su opredelili da ne budu zahvaćeni samo Jadar i Rađevina, odnosno Loznica i Krupanj, nego da obuhvate i krajeve Podrinja sa obe strane Drine. Zato su ovde izloženi obredni kolači koji oslikavaju veliku šarolikost Podrinja i običaja vezanih za Božić. Moramo priznati da nas je iznenadilo bogatstvo različitosti koje smo na ovoj izložbi mogli videti: našlo se tu od beskvasnih, preko kvasnih, masnih, lisnatih do slaganih kolača, odnosno pogača, kao i onih koji se daju i stoci.

– Veliki deo ovih kolača su sa prilozima, koji se, naravno, ne vide jer su testu. Ti prilozi su uglavnom sa veseljakom, odnosno vrhom –badnjaka, novčićem, onda je tu obavezno i žito, zrno kukuruza, a može biti i deo iverka od badnjaka i deo pečenice. Dobar deo ovih kolača se premazuje, tradicionalno medom ili prepekom od pečenice. Slojevi, koje iščitavamo u načinu pravlјenja ovih kolača, a i slojevi koje iščitavamo u ovim oblicima su za istraživače i za kulturologe izuzetno značanjni. Posebno nam je značajan i posebno nam je drago, što smo imali priliku da ovu manifestaciju predstavimo Lozničanima i Jadranima, jer smo videli da se od najstarih elemenata do ovih novih i u drugim oblicima, ukrasima pojavnih elemenata božične trpeze i dalje čuva to bogatstvo – istakla je kustoskinja.

Ova izložba podstiče i na razmišljanje od koga se nasleđuju recepti za pravljenje tradicionalnih jela. Da li se tradicija čuva tako što domaćica poštuje i neguje praksu kuće u koju je došla ili u tu „novu” kuću unosi običaje iz svoje porodice. Istraživanja su pokazala da je veliki broj žena negovao tradiciju porodice u koju su došle, dakle prenosilo se sa svekrve na snaju, ali da se nekom prigodom mese i dva kolača koja oslikavaju tradiciju obe porodice kako one iz koje je potekla tako i one u koju je došla. Među izloženim česnicama mogili smo videti i slaganu pogaču iz Krupnja koja širi lepezu oblika i izgleda božićnih kolača.

Kustoskinja nam je skrenula pažnju na krivaje, pogače koje imaju rupu na sredini i namenjene su stoci. Oblik ovih pogača je takav jer se one stavljaju na rog. Ovakve česnice mogu da se prave od pšenice ili od kukuruza. Istakla je da se ovaj obredni kolač nije davao psima i mačkama.

Integer adipiscing erat eget risus sollicitudin pellentesque et non erat. Maecenas nibh dolor, malesuada et

– Česnica pripremana za Badnje veče i za Božično jutro je kružnog oblika, ona se okreće međ ukućanima i deli lomljenjem između onih koji su na toj trpezi pozvani i koji su čeljad te kuće. Međutim to može biti i gost, položajnik ili rođak koji se zatekao na Božić. Odatle i ime česnice jer čest je deo, ali je čest i čast. Tako da su to dva tumačenja naziva koje mi imamo za ovaj obredni kolač – objasnila nam je Marija Šćekić Marković.

Najstariji oblik česnice je beskvasni. Ona se pravi obično od belog brašna, vode, soli, a danas se dodaje i malo sode bikarbone. Međutim, ta najstarija i najjednostavnija česnica ima sve već nabrojane priloge: novčić, dren, zrno pšenice, kukuruza, ponekad i čen belog luka... Prema rečima kustoskinje kvasna pogača se obično premazuje pretopom, odnosno masnoćom od pečenice, ili nekom drugom masnoćom. Ako je lisnata onda se ukrašava obručem od testa koji ide na centralno mesto. Može biti ukrašena belim ukrasima od testa tako da veoma liči na slavski kolač. Trebalo bi reći i da se pravi se još jedna vrsta kolača koja se mesi za Mali Božić ili Novu godinu po julijanskom kalendaru (srpska Nova godina).

– To je Vasilica koja se sprema se na tradicionalna način u velikom broju lozničkih porodica. Ta pogača se izbuši zovinim šupljim grančicama i oni mali kružići koje zovemo janjci posle pečenja se vade i daju stoci. Što više tih janjaca ima i što se oni bolje odvajaju, to znači da će godina biti plodnija, rodnija i da će biti više svega – otkrila nam je naša sagovornica.

Primetili smo da se pored nekih božićnih kolača nalaze čuture ili male bočice vode. Zatražili smo objašnjenje.

– Zato što se nekada na Božić išlo po nenačetu, božićnu vodu na izvor ili na bunar. Danas žene obično gledaju da ta nenačeta, odnosno, božićna voda bude sa nekog pokloničkog putovanja u manastir, bogojavljanska vodica ako je ostalo, ili sa osvećene vodice, ukoliko je ostalo viška od Nikoljdana ili nekog praznika kada je sveštenik svetio vodicu. Dakle, svi elementi koje imamo u našoj tradici su sačuvani, Jadar, Rađevina i celo Podrinje to čuva izuzetno dobro. Pošto smo imali izuzetno mlade domaćice na ovom našem festivalu, mogu da kažem da nemamo razloga za brigu i za lamentiranje da li će naša tradicija nestati. Ona se, zapravo najviše kroz hranu i kroz ove centralne običaje u toku godine veoma dobro i jako ljubomorno čuva – ispričala nam je kustoskinja Marije Ščekić Marković.

Pitali smo zašto je česnica u Vojvodini slatka, i zašto se razlikuje od ostatka Srbije. Naime u Vojvodini se tradicionalno za Božić priprema suva pita s orasima u koju se stavlja novčić i svi oni drugi elementi koje česnica ima.

– Ovo je jedan zanimljiv istorijski detaj i to je zbog Marije Terezije, ona je uvela porez. A Srbi su se dosetili i umesto da spremaju česnicu kakvu su do tada spremali, na koju je stavljen porez kao na srpsku česnicu, oni su počeli da spremaju slaganu pitu sa orasima i sa suvim groždjem. Vidite mi i u Rađevini imamo tu slaganu pogaču – ukazala je Marija Šćekić Marković, kustos antropolog-etnolog Muzeja Jadra iz Loznice.

Ipak, austrougarska carica nije uspela da tim porezom puni kasu zbog inata vojvođanskih Srba. Kod Vojvođana se zadržala tradicija da se česnica priprema baš na ovaj način. Poseta Muzeju Jadra i ovoj izložbi nas je podsetila na bogatstvo običaja, na razgranatost naših korena koji se duboko pružaju u balkansko tlo i raskošnost naše tradicije koju bi svakako trebali da održavamo i tako je čuvamo.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Mariniranje