Frankovka

Frankovka je stara crna sorta severnih vinogorja, poznata još pre filokserne pošasti. Gaji se u Austriji, Nemačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i kod nas. Sreće se pod imenima blauer limberger, blaufrankiš, modra frankinja, frankova moda, kekfrankos, moravka... Međunarodna organizacija za lozu i vino, sa sedištem u Parizu, odredila je da primarni naziv za ovu sortu bude limberger. Poreklo joj je nepoznato; kao njena pradomovina spominju se Nemačka, Austrija, Hrvatska, a neki naši autori (prof. dr Ivan Kuljančić), na osnovu  sinonima moravka, pretpostavlja da bi mogla biti i našeg porekla.

U svim pomenutim područjima ova sorta plavog grožđa važi kao pouzdan izbor za proizvodnju kvalitetnih crnih vina. Solidno i redovno rađa, srednjeg je sazrevanja, dobro je otporna na sivu plesan i niske temperature.

U drugoj polovini prošlog veka, u vreme mode belih vina, kod nas je gotovo nestala. Sada, kada se opet traže i crna vina, vinogradari joj se ponovo okreću. U poznate bordovske i mediteranske sorte nemaju poverenja jer im iskustvo govori da one traže više sunca nego što naše podneblje može da ponudi, a i rod im je premali da bi mogao da se kompenzuje većim cenama vina. U tim razmišljanjima i dilemama setili su se stare dobre frankovke, njenih krupnih grozdova, koji su, kako kažu Sremci, ko mačkovi, sa krupnim sočnim bobicama koje daju gomilu šire. Zbunjivalo ih je samo to što zvanična struka i nauka mudro ćute i ne izjašnjavaju se mnogo o izboru novog sortimenta.

Prvi, pravi i konkretan odgovor na te vinogradarsko-vinarske dilame stigao je ovih dana iz Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Istraživači ove ugledne načne institucije ponudili su ga na originalan način - u flaši. Od grožđa frankovke, koje beru na svojim oglednim poljima, napravili su vino koje na najlepši način govori o tome šta ta poznata stara sorta može da ponudi.

Boja mu je tamnocrvena, aroma dobro izražena, karakteristična za sortu. U vinu ima vatre izražene u 12,5 odsto alkohola, s kojim su idealno usklađene količine ukupnih kiselina i ekstrakta. Oko 6,5 promila kiselina daju mu prijatnu svežinu i sprečavaju alkohol da remeti skladnost ostalih sastojaka. U toj harmoniji tako dolaze do izražaja finoća i plemenitost, punoća i svojevrsna elegantna oštrina, sa jedva primetnom blagom trpkošću. Bogata kompozicija i rasnost vina govore o tome da je grožđe brano u punoj zrelosti, uz prethodnu kontrolu i redukciju roda.

Glavni podrumar Instituta Bojan Gregec smatrao je da je ovo prava crna sorta za naša vinogorja, koja ima sve šanse da postane ono što je italijanski rizling među belim sortama.

Vino dolazi do punog izražaja kao pratilac tamnih mesa, pikantnih sireva, paprikaša i jela sa kupusom. Obede sa specijalitetima od plemenite divljači pretvara u slavlje.

Petar Samrdžija

Foto: N.Srojanović, Pixabay