Bermet

Za aperitiv uz današnji nedeljni ručak predlažemo bermet. Vino o kome se uopšteno zna sve, ali o svakom posebno malo: svaki proizvođač bermeta čuva barem neku svoju tajnu, u najmanju ruku sastav i količine aromata koje dodaje osnovnom vinu. Najčešće su to porodične tajne, koje se prenose s generacije na generaciju, pa zašto čeprkati po njima, neka tajne ostanu tajne, pre svega, malo zbog romantike koja nam i te kako nedostaje u ovo smutno vreme.

Zna se da je bermet specijalno, alkoholom zasićeno, slatko i aromatizovano vino. Spada u grupu aromatizovanih vina jer se njegove specifične arome postižu dodavanjem raznih mirisnih materija biljnog porekla. Može ih biti na desetine, ponekad i pedesetak, ali bez jedne biljke nema bermeta. To je pelin (artemisia absinhium), koji piću daje osnovnu, arhaičnu aromu, ali i prijatnu gorkost. Da bermet ne bi imao samo gorak ukus, vinu se dodaju i drugi sastojci: južno voće, lekovito i začinsko bilje, egzotični začini, bez kojih ga ne bismo mogli nazivati aromatizovanim vinom.

Bermet je najbliži rođak vermutu. Samo ime bermet dolazi od nemačke reči vermut, što znači pelin, pa se zato i pretpostavlja da je on u naše krajeve stigao iz nemačkih zemalja. Veštinom spravljenja bermeta kod nas prvi su ovladali kaluđeri manastira i građani s područja Fruške gore, i to još u 18. veku. Bermet je u prošlosti doneo najveću slavu fruškogorskom vinogradarstvu i vinarstvu. Pio se na bačkom dvoru i u Pešti, a izvožen je i u Ameriku. Posle višedecenijskog zastoja, njegova proizvodnja oživljena je pre desetak godina i bermet je opet kraj fruškogorskih vina. Nažalost, u ponudi je takva šarolikost kvaliteta, da se što pre moraju odrediti njegove koordinate i parametri, kao što u svetu postoje za druga velika vina.

Među tridesetak bermeta, mi smo se, za danas, opredelili za onaj iz podruma Instituta za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima. To je pravo remek-delo glavnog podruma dipl. inž. Bojana Gregeca. Koristeći sve najbolje, od grožđa vrhunskih sorti do aromata i vinskog destilata, uspeo je da kreira gromovito vino, sa blizu 18 odsto alkohola, 80 grama neprevrelog šećera, bogate i plemenite arome, s izraženim naglaskom koji mu daje pelin. Ukus je fin, zaokružen, svi dodati sastojci su homogenizovani, nijedan od njih ne štrči, na kraju se oseti samo blaga gorčina, koja mu i daje željenu aperitivnost.

Petar Samardžija

Foto: Pexels, Pixabay