Lekari čuvene Salernitanske medicinske škole, osnovane u italijanskom gradu Salernu loš 1150 godine, smatrali su da je štetno piti vodu za vreme obroka zbog toga što ona razblažuje želučane sokove i otežava varenje hrane. Preporučivali su, kao idealen dodatak slasnom jelu, belo staro i zrelo vino, koje sadrži vodu u pravoj srazmeri, pod uslovom da se pije umerno.

Učeni Salernitanci, pre toliko godina, ostavili su nam i druge savete, pomalo subjektivne i, istini za volju, i prilično diskutabilne, mada po nekima još uvek efikasne. „Ako slučajno ne biste bili umereni pa biste se loše osećali posle preterivanja u piću prethodne večeri, pijte ponovo vino ujutro i ono će delovati kao lek. Osim toga, ako patite od morske bolesti, pre nego se ukrcate na brod, nemojte zaboraviti da popijete vino pomešano sa morskom vodom. Budite sigurni da vam za vreme plovidbe neće biti muka!“

U davna vremena, naši preci preporučivali su vino i kao sredstvo za jačanje, varenje, ne zanemarujući ni njegovu hranljivu vrednost, a služilo je i kao napitak u koji su stavljene različite lekovite supstance. Čak se može tvrditi da je u najvećem broju antičkih recepata bilo razređivač u kome su razređivane i potapane lekovite, uglavnom biljne supstance, radi lečenja raznih bolesti. U jednoj zbirci antičkih recepata, otkrivenoj u arhivi „Ospetale Mađore“ u Milanu, navedeni su mnogi enoliti, ili vina pomešana sa lekom, kao vino sa medom, šipkom, žalfijom, mirtom, datulama, a zatim i vino sa borovom smolom, sa pelinom, rutom. Preteča su mnogih modernih lekova koji koriste dejstvo mineralnih soli, među kojima se može naći i vino sa zlatom. Sva ta vina bila su pripremana prema dosta komplikovanim receptima, a smatrana su specifičnim za dosta veliki broj često različitih oboljenja.

Sećam se da je poslednjih godina postojanja zajedničke nam Jugoslavije, vukovarski Vupik stekao veliki ugled proizvodnjom medicinskih vina. Svoja kvalitetna vina iločko-vukovarskog vinogorja koristio je kao rastvarače kod ekstrakcije biljaka koje su od davnina upotrebljavaju u narodnoj medicini. Njihovo je delovanje danas naučno potvrđeno. Alkohol iz vina je najprikladniji i biološki vredniji rastvarač za biljne delotvorne materije koje se ne mogu ekstrahovati vodom. Alkohol je i najprirodniji stabilizator za te materije koje se u vodi razređuju već nakon nekoliko sati.

U velikoj paleti vukovarskih medicinskih vina koja su tražena u čitavoj zemlji sećam se venetona, fitovitana i kardalepta. U prvom su u prirodnom iločkom vinu bili ekstrakti divljeg kestena, gloga, ždraljevine i čuvarkuće koji pomažu kod umornih, teških, bolnih i otežalih nogu. Fitovitan je prirodni tonik, koji koristi i mladima i starima kod pojave umora, olakšava učenje i fizičke napore. Kardalept je bio za osobe kojima popuštaju funkcije srca i živčanog sistema. Džaba ih nabrajam, više se ne proizvode, mada su nam danas potrebnija nego u vreme „dok je bog hodao po zemlji“.

Petar Samradžija

Foto: N. Stojanović, Pixabay