Strah od neizvesnosti
Živimo u vremenu u kojem je sigurnost sve manje zastuplјena, kao da su sve naše mirne luke odjednom postale nemirno more. Teško je planirati, ne ono što će biti u nekom narednom periodu, nego, često i sutrašnji dan. Neizvesnost je svuda oko nas, kako da se s tom bojazni i takvim doživlјajem stvarnosti suočimo i kako da pronađemo sigurno mesto gde ćemo se odmoriti, regenerisati i pripremiti se za ono što nam život donosi razgovaramo sa psihologom i naučnicom novog kova Vanjom Bokun Popović.
• Verujem da smo svi osetili tu nelagodu od neizvesnosti, ali kako se ona psihološki definiše?
– Psihologija definiše neizvesnost kao unutrašnje stanje čoveka koje se pojavlјuje kada su prisutne nejasne, često komplikovane životne okolnosti o kojima nemamo puno informacija. U susretu sa tim nepoznatim prostorom, osoba ne zna kako da se postavi, koje korake da preduzme ili šta da očekuje od života, naročito kada se okolnosti brzo menjaju. To stvara nelagodu, napetost i brigu, a kod puno lјudi i sumnju u sopstvenu sposobnost da se sa okolnostima nosi.
U svakodnevnom životu navikli smo da razgovaramo sa prijatelјima, potražimo savet i utehu kada prolazimo kroz lične krize i povratimo osećaj da je sve u redu. No, kada životne okolnosti prevaziđu naš lični okvir i pojave se kao globalni problem, lјudi se susreću sa dublјim nivoom neizvesnosti, jer nam se čini da niko nema odgovore. Ovakvo stanje ima veliki uticaj na zdravlјe, jer nas vodi u emotivno i psihološko iscrplјivanje organizma.
• Primetno je da ima lјudi koje neizvesnost parališe, ali ima i onih koje taj susret s nepoznatim privlači i motiviše. Da li ovaj strah može da ima veze sa određenim tipom ličnosti?
– Nauka je kroz praksu i istraživanja došla do zaklјučka da se lјudi znatno razlikuju po sposobnosti da se nose sa neizvesnošću.
Sa jedne strane imamo one koje neizvesnost pokreće, koji imaju urođenu želјu za rizikom i avanturom i koji idu glavom tamo gde se ostali ne bi usudili ni da kroče u mislima. Nјih lјudi doživlјavaju kao jake, stamene, hrabre i odvažne. Sa druge strane su lјudi koji imaju nizak nivo tolerancije na neizvesnost i učiniće sve da neizvesnost minimalizuju – prihvatiće bilo koji posao, učiniće sve da znaju da su računi plaćeni i da imaju krov nad glavom.
Većina lјudi se nalazi negde između ove dve krajnosti. U okolnostima koje su zadesile svet najugroženiji su oni koji se teško nose sa neizvesnošću, jer briga vodi nizvodno u depresiju i anksioznost. U ovu grupu najčešće spadaju finansijski ugrožene porodice, hronični bolesnici, osobe već krhkog mentalnog zdravlјa i penzioneri.
• Šta se iza straha od neizvesnosti krije? Odakle dolazi taj strah?
– Iz straha od neizvesnosti krije se evolutivna osobina najprimitivnijeg dela našeg mozga koji je zadužen da nas zaštiti od opasnosti. Zahvalјujući njemu naši preci su mogli da prežive u divlјini, jer su im instinkti govorili iza kog drveta vreba zver. Kod modernog čoveka uslovi života su se promenili, ali primitivni deo mozga nije prestao da radi. Nјemu možemo da zahvalimo svaki put kada momentalno stisnemo kočnicu u saobraćaju da bismo izbegli sudar, kada podignemo ruku sa vrele ringle i steknemo natprirodne sposobnosti kada spasavamo drugog da se ne udavi. Strah od neizvesnosti je prirodan impuls za životom, koji nije tu da nam naudi nego da nas spase.
• Kako se suočiti sa strahom od neizvesnosti?
– Prvi korak je prihvatiti da je strah od neizvesnosti prirodni mehanizam našeg bića koji je tu da nas zaštiti, ne da nam naudi. Klјučna stvar je prihvatanje, poznavanje kako naše telo, naše emocije i misli reaguju kada se susretnemo sa uznemiravajućim vestima i okolnostima. Kada to znamo, postaje lakše da u toku dana spoznamo kada se „pali.“
Drugi korak je da u momentu kada osetimo strah ili brigu ne bežimo od nje, ali ni da je ne produblјujemo. Budimo prisutni, fokusirajmo se na dah i okrenimo se oko sebe u prostoru da shvatimo da – nismo ugroženi.
Ukoliko osećamo duboko u sebi da ne možemo sami da izađemo na kraj sa neizvesnošću neophodno je potražiti profesionalnu pomoć. Terapeut će pomoći da se dublјi nivoi straha, koji se obično vezuju za neku tešku uspomenu iz prošlosti procesuiraju i integrišu kako bismo mogli da razlikujemo stvarnu opasnost od umišlјene.
• Kako sačuvati sebe u okolnostima koje ne obećavaju ništa dobro?
– Okolnosti koje se predstavlјaju mogu nekada da izgledaju kako ne obećavaju ništa dobro. One su rezultat i na ličnom i na društvenom nivou – odluka koje su nas dovele tu gde jesmo. No, lјudski kapacitet da se uzdigne iznad svake okolnosti i da kreira nove je bezgraničan. Ono što se traži od nas je da pronađemo dublјi nivo vere u sebi, da otkrijemo hranu za dušu koja oplemenjuje naš nervni sistem i podsetimo se da smo moćniji nego što možemo da zamislimo.
Kada se svet ruši oko nas, na nama je da otkrijemo i heroja i kreatora u sebi i uzemlјimo se ne u spolјašnjem svetu nego u sopstvenom integritetu. Metaforički da se izrazim, kada sve što znamo, kada sve što je poznato počne da nas steže, vreme je da zaronimo u nepoznato i rodimo novu realnost. Nekima je to serijal malih koraka kroz koje stiču samopouzdanje, a nekima skok u ambis.
• Da li postoje tehnike kojima može da se prevaziđe taj strah?
– Strah od neizvesnosti je, kao što smo videli, sastavni deo nas koji ima svoju funkciju. Kada se aktivira, možemo samo da razmišlјamo o opasnosti, fokusirani smo na nju i čini nam se da ništa van toga ne postoji. No, podsetimo se da je u nama i veliko polјe stvaralaštva. Kada radimo ono što volimo, kada smo okruženi lјudima koje volimo, kada hranimo dušu – osećamo se široko, blagorodno, mirno i spokojno.
Ono što se traži od nas u okolnostima koje nose veliki stepen neizvesnosti je da – smirujemo nervni sistem – ne da se borimo protiv njega. To znači da se bavimo aktivnostima koje nas oplemenjuju – da čitamo, pišemo, slušamo muziku koja nam prija. Neki od nas se regenerišu kroz molitvu, neki kroz meditaciju, neki kroz šetnju u prirodi. Ne potcenimo da je najbrži put od straha do blaženstva akt dobročinstva – usmerimo svoja dobra dela na druge. Prevaziđimo sebe u službi drugima na svakodnevnom nivou i nećemo imati čega da se plašimo!
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Pixabay, Pexels, priv. arhiva V. B. P.
