Aromatizovano vino – dar dobrom prijatelju
Pričati o bermetu, poznatom aromatizovanom vinu, znači svaki čas se spoticati o neku tajnu. Draž tog cenjenog pića je zapravo u tome što se o njemu uopšteno zna sve, ali o svakom posebno malo: navodno, to su porodične tajne koje se prenose s generacije na generaciju. Pokušavati ih razotkriti bilo bi uzaludan posao.
Jedna od najvećih tajni o ovom piću otkrivena je davnih dana na jednom festivalu vina u Novom Sadu na kojem su demantovane tvrdnje sremskokarlovačkih vinara da je bermet njihovo ekskluzivno vino i da ga pod tim imenom osim njih niko ne bi smeo proizvoditi. Među brojnim hrvatskim vinima, u kojima su Novosađani tih dana mogli da uživaju, bio je i bermet porodice Filipec iz Samobora, poznat kao stari samoborski aperitiv, čije spravlјanje je „strogo čuvana tajna obitelјi Filipec koja se prenosi generacijama već gotovo 200 godina“.
Po rečima dipl. inž. agronomije Antuna Filipeca, u njegovoj porodici bermet se počeo proizvoditi početkom 19. veka i u to vreme proizvodilo ga je i desetak drugih starih samoborskih familija. Tajnama bermeta njegove pretke naučio je Mijo Filipec, ekonom u franjevačkom samostanu. Nјegovo spravlјanje od tada nije prekidano.
Moj veliki prijatelј Srećko Ljublјanović, autor najlepših tekstova o hrvatskim, bolјe rečeno, o vinima ranije velike Jugoslavije, objavlјivanih u zagrebačkom „Vjesniku“ i drugim novinama, svojevremeno mi je otkrio tajnu zašto na Filipecovim etiketama bermeta, pored ostalog, piše „Dar dobrom prijatelјu“. Zakon o vinu Hrvatske zabranio je 1976. privatnicima proizvodnju specijalnih vina. Neko je tada patrijarha porodice Josipa Filipeca prijavio da prodaje bermet i on je bio strogo kažnjen. Od tada ga je proizvodio samo za porodicu i prijatelјe, a kao znak zaštite stavio je na etiketu „Dar dobrom prijatelјu“, koji je na njoj ostao do danas.
Filipecov bermet danas je vatreno i vrlo slatko vino: 14,5 odsto alkohola i 11 grama šećera po litru. Boja mu je otvoreno rubinsko crvena, topla. Aroma bogata i plemenita, s izraženim naglaskom koju joj daje pelin i po tome se razlikuje od karlovačkih, koja su slatkastija i više vuku na kuvana vina kojima je dodat karanfilić.
Uz pelin, bilјku ugodnog arhaičnog mirisa, ali zbog sadržaja gorkih materija i vrlo gorkog ukusa, osnovnom vinu dodato je i južno voće i drugi začini koji su dobro slјublјeni i teško ih je razaznati. Ima tu i suvih smokava, limuna, pomorandže, klinčića, korijandera, anisa, vanilije, muskatnog oraščića, dunje, cimeta, gorušice...
Na pitanje da li se rogač dodaje zbog afrodizijačkog delovanja, dobijam odgovor da je to, ako ga ima, zasluga bermeta, a ne rogača.
Petar Samardžija
Foto: https://www.facebook.com/pages/Bermet%20Filipec, https://www.bermetfilipec.hr/galerija