Fine stvari za lepši život
Grad Subotica može da se pohvali jedinstvenim muzejom na ovim prostorima – Muzejom porcelana. Osnovalo ga je udruženje građana „Muzej porcelana iz naših kuća“, a ova jedinstvena zbirka porcelana koji se nalazi u lepom prostoru u centru Subotice ima preko 2.000 eksponata.
Prisustvujući jednoj od čajanki u hotelu „Prezident” na Paliću bili smo inspirisani da sačinimo priču o čaju u četiri nastavka. Uživajući u dobrom čaju nismo mogli a da ne primetimo da su čaj posluživali iz porcelanskih čajnika i šolja koje nisu deo hotelskog posuđa. Direktorka hotela Olivera Lajić Imbronović nam je otkrila da su to muzejski primerci. Kakav doživljaj i potpuno uživanje! Zato smo se i uputili do Muzeja da saznamo kako je nastala ova vredna zbirka i šta je sačinjava.
– Ovo što ovde vidimo je rezultat aktivnosti našeg Udruženja. Samo ime kaže „Muzej porcelana iz naših kuća”, znači ono što se u ovoj regiji koristilo i dalje se koristi u poslednjih više od 250 godina. To podrazumeva porcelan proizvođača kao što su Majsen, Žolnai, Rozental, Herendi, ruski porcelan, engleski porcelan, zatim tu je i naš zaječarski, naravno. Otprilike 25 najvažnih proizvodđača sa ove naše regije – upućuje nas Nikola Slavić predsednik Udruženja građana „Muzej porcelana iz naših kuća“ i kustos ovog muzeja.
Porodica Slavić je porcelan prikupljala godinama, a poreklo eksponata vodi od Nemačke i Austrije, preko Rusije i Mađarske, sve do nekadašnje Jugoslavije. Kada je njihov obim prerastao smeštajne kapacitete životnog prostora porodice, ali i u želji da se vredni primerci izlože da i drugi mogu uživati u njihovoj lepoti rodila se ideja o muzeju.
– Selektovali smo i izložili ne više od 2.000 predmeta. Možemo da kažemo impozantna i vrlo vredna kolekcija porcelanskih predmeta. Naglasio bih da postoje lјudi koji imaju i veće kolekcije, čak i u samoj Subotici, međutim, nisu bili zainteresovani da to izlože i pokažu drugima. Eto, mi smo sakupili malo „ludila” da se usudimo to da uradimo – govori nam uz osmeh naš sagovornik.
Ipak, kako navodi naš sagovornik, prikupljanje novih predmeta ni ovde se ne zaustavlja, jer muzej nije magacin niti bi to trebalo da bude. Želeli smo da saznamo koji deo zbirke Nikola smatra najvrednijim, šta je ono posebno, na šta da obratimo pažnju…
– Svaki predmet je na neki način vredan. Tako da, teško mi je izdvojiti nešto pojedinačno, ali sve zajedno, mogu da kažem, da predstavlјa jednu zanimlјivu i vrednu zbirku – kao iz topa ispaljuje ovaj diplomatski odgovor naš domaćin.
Ipak, naš sagovornik nam je skrenuo pažnju na ruski porcelan u ovoj zbirci.
– Posle Majsena i Beča dolazi ruski porcelan. Ovo što može da se vidi je originalni carski porcelan porodice Romanov iz 1870. godine. Na ove prostore je dospeo sa emigracijom posle Oktobarske revolucije. Rusi koji posete naš muzej ne mogu da se načude kako ovo nije u Ermitažu – ponosno nam je rekao Nikola.
Pokazujući nam zbirku saznali smo da su Kralj Aleksandar i kraljica Draga voleli dizajn Herendi porcelana sa motivima vinove loze kao i da je pravilnije reći Herend porcelan. Kraljica Viktorija je takođe bila njihov veliki poštovalac i kupac pa je po njoj i nazvan dizajn sa leptirima, dok je dizajn sa pticama nazvan po Rotšildima. Razgledajući lepe i vredne muzejske eksponate od porcelanskog posuđa, figurica, satova poželeli smo da saznamo šta je to što ih čini vrednim.
– Dobar porcelan mora da bude od pažlјivo odobranih minerala, kao što su kaolin, kvarc, kineska glina, kao i da ta smesa bude u pravom odnosu. Važno je da on odstoji pre samog procesa pečenja i po nekoliko godina da bi se odigrale hemijske reakcije u toj smesi. Ukoliko se pristupi ranije pečenju mogu da se jave pukotine, tačkice, rupice… Drugo mora biti lepog oblika, a treće da je porcelan ručno oslikan, to daje još jednu dimenziju i bez sumnje ručno oslikan porcelan je jedna vrsta umetnosti. Najvažniji evropski slikari su tako započinjali, prva podloga im je bila porcelan! Upravo iz tog razloga ovde imamo ručno oslikan porcelan, ne neke šablone, šeme. Bez sumnje je ručno oslikan porcelan i vredan porcelan – ističe naš sagovornik.
U Muzeju se može videti i porcelanski pribor za umivanje, koje su dobrostojeće kuće morale da imaju, ali i satovi od porcelana.
– Zovu se šoteni. To su kuhinjski satovi sa drvenim kućištem ali im je „maska” porcelanska. Prave ih male radionice u Švajcarskoj i stari su i do 150 godina – otkrio nam je Nikola.
Vidimo u muzeju i dve peći. Mada nisu od porcelana, to su kaljeve peći, lepo su se uklopile u ambijent. Zanima nas i nešto o njima.
Ambijent Muzeja upotpunjuju i dve peći prva je iz Majsena, a druga iz Temišvara
– Peć u prvoj sobi Muzeja je iz Majsena, mesta odakle potiče prvi porcelan proizveden u Evropi, dok je u susednoj prostoriji peć iz Temišvara koju je pravio majstor Andraš Pučer. Stara je 185 godina i ovakvih peći ima još pet do šest u našoj regiji – uputio nas je naš sagovornik i kustos Muzeja porcelana Nikola Slavić.
Uživali smo u pričama našeg domaćina i prelepim primercima porcelana. Estetski doživljaj dopunjuje razne arome i ukuse. Zato i svetski poznati kuvari tvrde da se iz dobrog posuđa slađe jede i pije s uživanjem – u šta smo se i sami uverili pre posete Muzeju porcelana. Dodali bismo da na kraju da ovakvi događaji kao što su Čajanke u hotelu Prezident na Paliću i Muzej porcelana čine raskošnijom turističku ponudu Subotice i Palića i uokviruju uživanjem boravak u ovoj prelepoj varoši na severu Bačke. Svratite i uživajte u šoljici čaja.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje
Rotšildov dizajn Herend porcelana za princezu Dajanu