Dingač

Poznati novosadski ugostitelј pitao me je svojevremeno koje je to strano vino koje bi obavezno morao da ima na svojoj vinskoj karti. Bez razmišlјanja odgovorio sam mu: dingač. Uz objašnjenje da je reč o svetskom velikanu, o kojem ne treba trošiti mnogo reči, dobro je poznat većini naših lјubitelјa pravog pića. U vreme velike Jugoslavije važio je za kralјa vina, a danas je najlepša vizitkarta Hrvatske, njen reprezent u međunarodnoj diplomatiji.

Svaka priča o hrvatskom vinarstvu počinje od plavca malog, dalmatinske sorte vinove loze koja se uzgaja na uskom obalnom području od Konavla do Primoštena, na poluostrvu Pelјešcu i ostrvima Mlјetu, Lastovu, Korčuli, Visu, Hvaru i Braču. U njegovoj porodici sve čuvenih i kvalitetnih vina, najstariji i najpoznatiji je svakako dingač, koji rađa na ograničenom i zaštićenom području Dingač.

Dingač je smešten na južnim padinama srednjeg dela poluostrva Pelјešac i zauzima samo južne, odnosno jugozapadne ekspozicije, ekspozicije uz more.Tu, na tom malom, okom preglednom prostoru, dogodio se savršen susret četiri najvažnija elementa za nastajanje najglasovitijih vina: kvalitetne sorte loze, tla koje vinu daje plemenitost i osobnost, neba koje grozdovima podelјuje sunce i plјuskove, i čoveka koji neguje vinovu lozu i njene plodove umešno pretvara u vino.

Plavac mali, loza krša i škrtih terena, poznata po svojoj otpornosti na bolesti, našla je u divlјini i lepoti Dingača svoj pravi dom. Ko zna, možda je ova sorta, koja ne podnosi plodna polјa, rođena baš ovde u ovoj surovosti, na ovim nepristupačnim kamenim terenima, koji se obrušavaju u more, ponegde uz nagib i do 70 stepeni.

Imao sam sreće da mnoge dane provedem družeći se s vinogradarima i vinarima ovog razuzdanog delića Mediterana u čije vino je pretočeno njegovo zlatno sunce i azurno more. Dingač vinarije „Dingač“ u Potomju je prvo jugoslovensko vino koje je zakonom zaštićeno, još 1961. godine. Po tom rešenju, to je vino tamnocrvene do lјubičaste boje, razvijenog, izrazitog i karakterističnog mirisa, a ukus mu je tipičan, pun, neznatno slatkast, trpkast, svež i harmoničan.

S vremenom je došlo do promena u tehnologiji njegove proizvodnje u saradnji s naukom, pa današnji dingač ima niži ekstrakt i nešto manje alkohola od ranije minimalnih 15 odsto. Probao sam ono iz 2005. sa 14,3 alkohola i s ostatkom više od četiri grama šećera. Za njegov opis trebalo bi bure reči, zato mi preostaje jedino da ga prepoučim svima koji žele da na trenutak uživaju u čarima juga.

Petar Samadžija

Foto: N. Stojanović, M. Jablanov, Pixabay