Vinske priče

Eko vino

Mariniranje Foto M.Jablanov

Eko vino

Na oglednom polju novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima postoji vinograd veličine jednog hektara na kome više od decenije i po čokoti vinove loze lepo rađaju bez ikakve hemijske zaštite od gljivičnih bolesti. Tokom vegetacije i branja, on se s ponosom pokazuje vinogradarima i vinarima iz celog sveta, kao očigledan primer dostignuća naše nauke u savremenom oplemenjivanju vinove loze, kojim se, pored povećanja prinosa i kvaliteta, teži i zaštiti životne sredine, stvaranjem kultivara otpornih na plamenjaču, sivu plesan, oidijum i druge gljivične bolesti, velike neprijatelje loze.

U pomenutom vinogradu posađene su četiri sorte, čije gajenje je moguće, uz minimalno smanjenje roda, bez upotrebe pesticida. Imena su im: bačka, petka, morava i kosmopolita. Stvorene su u Sremskim Karlovcima višegodišnjim postupcima ukrštanja i selekcije, sa ciljem da se stvore nove biljke otporne na najopasnije gljivične bolesti, ali i sa visokom otpornošću na abiotičke stresne uslove, pre svega na niske zimske temperature.

Kao genetički izvori otpornosti korišćene su interspecijes sorte nastale složenim ukrštanjem naše plemenite Vitis vinifere sa drugim vrstama roda Vitis, kao što su istočnoazijski Vitis amurensis, otporne na temperature i niže od minus 40 stepeni, i više severnoameričkih vrsta koje su izvanredni donori otpornosti na gljivične bolesti. Autori četiri pomenute sorte su doktori Petar Cindrić, Nada Korać i Vladimir Kovač.

Više od petnaest godina posetioci Sremskih Karlovaca imaju zadovoljstvo da probaju i ovako spremljeno vino koje je, s pravom nazvano eko vino. Ima lepu ćilibarsku boju, koja potiče od kosmopolite, čija je pokožica crvenkasta. Bačka i petka su neutralnog mirisa i harmoničnog ukusa. Prva mu daruje i lepu svežinu sa više od 7 grama kiselina po litri, a petka snagu i vatrenost od 13,5 mangana. Kosmopolita je zadužena za muskatnu aromu i po tome se jedina može prepoznati u vinu u kome su sve četiri podjednako zastupljene.

Glavni podrumar Instituta Bojan Gregec ističe da u vinogradu za osam godina nisu upotrebljavana mineralna đubriva, a trava se, umesto herbicidima, suzbija motikama i drugim mehaničkim sredstvima. Vodi se računa i o tome da traktori, zbog štetnih izduvnih gasova, među čokote ulaze samo u krajnjoj nuždi. „Išli smo toliko daleko – rekao je Gregec - da smo grožđe posle berbe prali čistom vodom, kako bismo ga očistili od svih čestica koje na grozdove stižu vetrom, kišama i na druge načine.“

Kada sam ga prvi put probao imao sam primedbu da vino ima određenu gorčinu, koja nije plemenita, kao ona kod italijanskog rizlinga, iskusni podrumar mi je tada otkrio da već ima rešenje kako će je omekšati i pretvoriti u još jednu vrlinu ovog vina.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, M. Jablanov, Pixabay