Vinske priče

Vinumov italijanski rizling

Mariniranje bottle wine by Pexels Pixabay

Zlatni italijanski rizling

Italijanski rizling je, za mene, bio i ostaje, istinska vinska legitimacija Fruške gore. Gaji se na velikim površinama u većini vinogorja Panonske nizije, počev od Austrije, Južne Moravske, Slovačke, Mađarske, pa sve do zapadne Rumunije. U poslednje vreme širi se i u centralnoj Srbiji i na Kosovu.

U Vojvodini i istočnoj Slavoniji je osnovna sorta, gde dostiže vrhunce svoje vinske lepote. Jedno vreme ozbiljno su joj bile zapretile strane kvalitetne sorte, poput šardonea, sovinjona i drugih, koje daju svetski megapopularna vina. Stari dobri rizling iliti graševina odolevao je svim napadima i dalje čvrsto drži primat na sortnoj listi naših severnijih vinogorja. Po svoj prilici, tako će biti još dugo.

Činjenica je da je italijanski rizling jedna od retkih sorti koja uspeva da pomiri dve najvažnije osobine koje se postavljaju u proizvodnji vina – količinu i kvalitet, a zahvaljujući tome i cenu vina na tržištu. Nakon višedecenijske uloge koju je imala u proizvodnji masovnih industrijskih vina za špricere, poslednjih petnaestak godina njoj je posvećena veća pažnja kao sorti za kvalitetna i vrhunska vina.

Uvođenje novih tehnologija u naše podrume i novi pristupi uzgoju grožđa i vinifikaciji doprineli su širenju kruga poklonika našeg najtraženijeg vina. Zasluga za to pripada i nauci, koja je, pored ostalog, radila i na priznavanju tri klona italijanskog rizlinga. Pronađeni su, izdvojeni i dalje razmnoženi najbolji čokoti koji su se pokazali i dokazali baš na padinama fruškogorskih vinogorja.

Klon SK-54 jedan je od njih. Zlatni italijanski rizling, koji je u podrumu „Vinum” u Sremskim Karlovcima od njegovog grožđa spravila enolog Tanja Đuričić, predstavlja sam vrh koji je ova sorta do sada ikada dosegla. U svim svojim karakteristikama, posebno aromatskom profilu, ono se toliko razlikuje od rizlinga kakve smo do sada poznavali da ga često ni iskusni ljubitelji vina u njemu ne mogu da prepoznaju sortu.

Lep dokaz da je ona još neistražena, da se i pored njene velike popularnosti još ne zna koji se potencijali kriju u njoj. Prerađujući grožđe upravo pomenutog klona, enolog Đuričić je za fermentaciju koristila četiri različita selekcionisna kvasca. Jedan od njih radio je na temperaturi od 12 stepeni, dva na 16, a jedan na 18 stepeni. Svaki je dao vino s drugačijim cvetno-voćnim aromama. Raspolažući sa četiri različita rizlinga, Tanja Đuričić je imala priliku da se igra, da njihovim mešanjem u određenim odnosima kreira vino neponovljive lepote.

Boja mu je zelenkastožuta, a jačina 13,7 maligana, koje maskiraju povišeni ekstrakt i povišene kiseline. Vino je harmonično, u njemu ništa ne štrči, čemu doprinose i dva grama neprevrelog šećera, koja mu daju oblinu i pitkost.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, https://www.vinum.rs/ , Pixabay