Italijanski rizling

Pred nama je buteljka italijanskog rizlinga iz sremskokarlovačkog podruma Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Razlikuje se od svih drugih rizlinga ove naše najmasovnije sorte za bela vina. Dobijen od grožđa ubranog sa čokota koji su priznati 2006. godine kao klon SK-54.

Šta je klon, u čemu je njegova razlika od sorte, pitanje je koje nam često postavljaju naši čitaoci. Vino koje smo odabrali za današnji ručak prilika je da im to objasnimo. Kod svih starih sorti zbog stresnih uslova životne sredine na pojedinim čokotima događaju se mutacione promene, zbog kojih dolazi do heterogenosti u okviru sorte. Kako su mutacione promene većinom negativne, one u dužem periodu dovode do degradacije sorte. Srećom, ponekad, istina vrlo retko, može doći i do neke pozitivne mutacije. Cilj svakog selekcionara je da pronađe jedan, po mogućnosti najbolji čokot, rodonačelnika, od koga će u novim vinogradima svi čokoti biti njegovo potomstvo.

Klon je dakle vegetativno potomstvo jednog dobrog i zdravog čokota. Rad na individualnoj klonskoj selekciji rizlinga italijanskog započet je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 1975. godine. Profesor dr Petar Cindrić uočio je još pre više od 30 godina da je populacija ove sorte vrlo heterogena i da postoji velika verovatnoća da se mogu izdvojiti klonovi visoke rodnosti i sa većim sadržajem šećera. Početkom 1991. godine rad na individualnoj klonskoj selekciji završio je priznavanjem tri klona. To su ujedno bili prvi klonovi selekcionisani kod nas: SK- 13, SK-54 i klon SK-61. Po rodnosti sva tri su nadmašila neselekcionisanu populaciju sorte, a po sadržaju šećera ubedljivo se izdvojio klon SK-54. U deset posmatranih godina on je imao prosečno 21,8 posto šećera, odnosno 2,4 posto više od populacije. I na svim dosadašnjim osenjivanjima on je otskakao i dobijao najviše ocene.

Berba iz koje smo tada degustirali, predstavlja praznik za svakog vinoljubca. Boje je zelenkasto-žućkaste, sa naglašenim sortnim ukusom i čistim mirisom. Puno je i harmonično. Ima blizu 13 posto alkohola. Krasi ga fina gorčina, tipična za sortu za koju podrumar Instituta Bojan Gregec lepo primećuje da je njegova vrlina, a ne mana.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, Edyta Wilk from Pixabay