Jankova smederevka

Priznajem, o autohtonoj balkanskoj sorti smederevki, sve do skora, nisam imao svoj stav. O njoj sam slušao sve najgore! Stručnjaci su je nipodaštavali, uveravajući nas da je to loza koja ne zaslužuje pažnju, a vrhunac su bile reči jednog eksperta da je „njeno vino voda propuštena kroz čokot”. Vremenom je nestala i iz naših vinogorja, gde je do pre nekoliko decenija bila vodeća bela sorta. Zamenile su je pomodne evropske bele loze: šardone, pinoi, sovinjon...

Smederevku odavno, gotovo, da niste mogli popiti ni u Smederevu! Direktor Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima prof. dr Zoran Keserović svojevremeno mi se žalio da su ga smederevski voćari, nakon predavanja koje im je održao u uzgoju jabuka, vodili na ručak na kome su uz smuđa i drugu dunavsku ribu pili smederevku - ali tikvešku!

Međutim, pre više od deset godina sve se promenilo kada je stigla je vest iz Beograda koja je bila kao grom iz vedra neba. Poznati španski stručnjaci ocenjivali su naša domaća vina i među autohtonim balkanskim sortama najveću ocenu dali su - smederevki! I to iz smederevskog podruma „Janko”, vlasništvo Dragana Vasića. Njegova smederevka iz tadašnje berbe oduševila ih je svojom pitkošću, elegancijom i voćnošću.

Našu poznatu sortu, osuđenu na smrt, Španci su, tako, digli iz mrtvih i ona je na tadašnjem međunarodnom vinskom kermesu (2008. godine) u beogradskom hotelu „Hajat” bila prava zvezda među okupljenim enofilima. U redu, s čašom u ruci, na štandu podruma „Janko” video sam mnoge naše vinare, koji su pohitali da se uvere u to čime je Dragan Vasić omađijao stručnjake sa Pirineja.

Njegova priča je veoma kratka. Smederevka je, kaže, nevina osuđena na progonstvo, nju niko nikada nije ozbiljno istraživao. On je smederevku spojio sa još dve naše, navodno neperspektivne sorte: domaćom tamnjanikom i novostvorenom župljakom, rođenom u Sremskim Karlovcima, ukrštanjem dva crna roditelja, iz čijeg braka je, umesto poboljšanog prokupca, nastala bela sorta, koja je po Župi, rodnom kraju njenog autora, selekcionera Dragog Milisavljevića, dobila ime.

U vinogradu starom više od trideset godina Vasić smederevki nije dozvolio da se razmaše rodom. Nakon berbe dodao joj je 17 posto župljanke i 3 posto tamnjanike. Dobijenom vinu, svežinu i prijatan miris na vanilu dala je smederevka, tamnjanika je zaslužna za prelepi miris vinogradarske breskve, a župljanka, poznata kao veliki sakupljač šećera, dala mu je telo i jačinu. Sa smuđem na žaru nema lepše kombinacije. Idu i som i masniji šaran, kojima prija kiselost smederevke.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, http://www.podrumjanko.com, Pixabay