Vinske priče

Dubrovačka malvasija

Dubrovačka malvasija

U Državnom arhivu u Dubrovniku čuva se molba iz davne 1385. godine, kojom lekar Bartolo od tadašnje dubrovačke vlasti traži da mu se omogući kupovina „malo malvazije za potrebe zdravlja vlastite osobe”. To je najstariji trag o postojanju ovog glasovitog vina, u kojem su mogli da uživaju samo vlastela i ugledna gospoda. Nije moglo slobodno da se prodaje, bilo je to vino za čašćenje i poklone moćnim velmožama susednih zemalja.

Sve do sredine 19. veka Dubrovnik se ponosio svojom malvasijom i uživao u njoj, a onda je odjednom loza koja je davala toliko glorifikovano piće - nestala. Po tumačenju prvog dalmatinskog enologa Stjepana Bulića (1865-1937), bolest pepelnica, koja je 1850. zahvatila dubrovački kraj, najjače je napala ovu nežnu sortu, uzgajanu najčešće kao odrine ispred kuća. To što je preživelo od opake bolesti dotukla je kasnije uš filoksera, a u narodu su ostale samo priče i legende o malvasiji.

Posle više od jednog veka, zahvaljujući mladom agronomu iz Konavala Marku Anđeliniću, najlepša loza na svetu je vaskrsla. Šezdesetih godina prošlog veka on je po završetku studija u Zagrebu, zaposlivši se u „Agrumu” u Grudi, počeo da traga za obećanom lozom. Stigao je čak do grčkih ostrva i u italijanska vinogorja. Već je nameravao da odustane, a onda je u zaseoku Popovići u Konavlima, ispred porodičnih kuća Kljajića i Radića, našao tri odrine koje su se razlikovale od svih drugih loza koje je do tada upoznao. Bila je to malvasija dubrovačka, autohtona sorta ovog kraja.

Prve sadnice zasadio je 1963, a prve litre vina dobio tri godine kasnije. Sećam se tih prvih degustacija. Poznati stručnjak dr Laza Avramov iz Beograda nije krio oduševljenje. „Ovo je traminac juga”, rekao je. Nekoliko godina pre raspada Jugoslavije, u Konavoskom polju malvasija se granala na više od 30 hektara, s kojih se u najboljim godinama moglo dobiti oko 15 vagona čuvenog vina. Bilo je to premalo i za dubrovačko ugostiteljstvo, pa se točila samo u najekskluzivnijim restoranima i hotelima.

Malvasija nosi čar i lepotu dubrovačkog krajolika, posebno Konavala, poznatih kao dolina lepih devojaka. U ovom kraju od davnina se i za najlepšu devojku kaže: lepa kao majvasija. Vino je kristalno bistro, zlatnožute boje, upečatljive sortne arome, razvijenog bukea i harmoničnog ukusa. Ima 13-15 maligana alkohola, ekstraktno je i sa lepim kiselinama. Suvo je, ali ponekad ima do pet grama neprevrelog šećera, kojeg prati visok sadržaj alkohola, što zajedno vinu daje skladnost i punoću.

U minulom ratu stradali su i vinogradi malvasije, ali se poslednjih godina ulažu veliki napori da se ona širi i istraži. Takav dragulj se više ne ispušta iz ruku. Malvasija je sorta koja daje vino po meri Dubrovnika.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, Pixabay