Vinske priče

Kjanti klasiko reserva 2003

Mariniranje chianti

Vino prema zahtevima modernih vinofila

Italijanska vina, koja smo upoznali u vreme kada smo s crvenim pasošem bili rado viđeni u svim evropskim zemljama, nisu više ono što su bila. Promenila su se nabolje da bi se zadovoljili zahtevi potrošača, koji su, kaže poznati enolog Barbara Tamburini, sve bolji poznavaoci vina i njihove hedonističke sklonosti trebalo je pratiti. Promene ukusa su znatne, pije se manje, ali kvalitetnije.

Pre 30 godina u Italiji se pilo 118 litara vina po stanovniku, a danas samo 45. U isto vreme je, dodaje Barbara, povećana njegova potrošnja u mnogim zemljama u kojima ranije nije bilo navike pijenja vina. Italijanski vinari su morali novim zahtevima prilagoditi svoje planove proizvodnje.

Tako je započela nova era u italijanskom vinogradarstvu i vinarstvu. Objedinjene su sve faze proizvodnje grožđa i vina, što se pokazalo veoma važnim u stvaranju novog imidža vina s Apeninskog poluostrva. Vek ranijih zasada bio je 25-30 godina, a novi su sađeni da daju najmanje 40 berbi. U njima je gustina čokota mnogo veća, prinosi se više ne prate po hektaru vinograda nego po čokotu. Kako objašnjava poznati enolog Barbara Tamburini, ako se sa hektara ubere 85 kvintala grožđa, njegov kvalitet se veoma razlikuje prema tome da li je ubran sa tri hiljade ili šest hiljada čokota. U gušćim nasadima, po čokotu se bere manje, ali je grožđe mnogo kvalitetnije, sa većom koncentracijom svih bitnih sastojaka potrebnih za dobro vino.

Barbara Tamburini je dobitnica prestižne nacionalne nagrade Luiđi Veroneli 2007. godine, priznanja koje se dodeljuje najperspektivnijim vinarima, koji su pronašli ključ kako na najbolji način da zadovolje zahteve modernih ljubitelja vina. Ključ kojim se stiže do njihovog nepca su, kako kaže Barbara autohtone sorte. Od sedam vina koje smo degustirali, sva su od autohtonih italijanskih sorti, izuzev jednog, sa Sicilije, koje je kupaža domaće loze nero d’avola, sa 40 odsto merloa i 10 odsto širaza.

Šetnju kroz italijanska vinogorja završili smo u Toskani, sa kjantijem klasikom reservom 2003, iz podruma Kačijano Montiju. Vinom čije se boce retko otvaraju i u Italiji. Dobijeno je kupažom sorte sanđoveze, najznačjanije za vinarstvo čuvene Toskane, i sorte kanailo. Čuvano je u bačvama od 20 hektolitara, a potom u flašama, ukupno 33 meseca. Ima 14 odsto alkohola, na nosu crveno voće - trešnju i malinu, i blaženu notu hrasta. Na etiketi ima oznaku DOCG, koju nose najbolji među najboljima, kojima je kontolisano poreklo, a kvalitet garantovan.

Petar Samardžija

Foto: https://iltirreno.gelocal.it/pistoia/cronaca/2015/11/26/news/l-enologa-tamburini-protagonista-a-trento, N. Stojanović, Pixabay