Tomićev plavac mali

Kada sam sreo starog znanca magistra vinarstva Andru Tomića iz Jelse na Hvaru, bila je to lepa prilika da nastavimo duge razgovore o plavcu malom, prekinute pre tridesetak godina. U mladosti se Tomić bavio naučnim radom u vinskim institutima u Zagrebu i Splitu, da bi se odjednom, iznenada, vratio u Jelsu, ne mogavši, valjda, da odoli zovu vinove loze i kamena najsunčanijeg ostrva u Evropi. Ubrzo je postao jedan od vodećih vinara Hrvatske, a u nekim stvarima i najbolji.

Pre desetak godina u jednoj od najprestižnijih svetskih revija La revue du vin de France video sam dva njegova vina na naslovnoj strani, među još nekoliko flaša kojima je ilustrovana tema broja „Ofanziva vina iz sveta”. Među 315 vina odabranih u 18 zemalja, francuski stručnjaci svrstali su i tri vina iz Hrvatske, sva tri iz Dalmacije. Tomićeva dva: hvarski prošek Hektorović i plavac mali barik 2000. Treće je takođe plavac iz Murvice, Bračanina Hrvoja Bakovića.

Ima neke pravde u tome. Tomić je još pre četrdesetak godina govorio da je plavac mali najperspektivnija hrvatska sorta, koja će, ukoliko se bude radilo na njoj, ući u sve vinske karte sveta. Bilo je to vreme u kome su u čitavoj Jugoslaviji važili zakoni velikih brojki, kada su se priznavali samo milionski tiraži pojedinih vina.

Autohtona sorta dalmatinskog priobalja, od Trogira od Stona, uključujući i ostrva, posađena na nagnutim kamenitim terenima okrenutim moru i jugu, već desetak godina doživljava veliki marketinški bum u svetu. Po Tomićevim rečima, taj skok učinjen je, pre svega, prihvatanjem moderne tehnologije. Dalmatinski seljak više nije dobar vinogradar, a slab vinar. Progres koji garantuje dobijanje vrhunskih vina ušao je u njihove konobe.

Tomićev plavac je vrhunsko suvo vino sa 14 odsto alkohola. U francuskom bariku provodi osam meseci i deklarisan je kao barik sa dva plusa, što će reći da je hrast napaljen malo jače nego obično.

Plavac kao sorta nije aromatična, kao kaberne ili merlo, na primer, ali ima izuzetno telo i neponovljiv vinski miris. U ukusu se prepoznaju arome suvog voća, kafe i cigara, što mu daje određenu drskost, po čemu se razlikuje od drugih vina.

Grožđe kasno sazreva i zato mu je potrebna duga topla jesen. Nakuplja velike količine šećera, otud toliko vatrenosti u njegovom vinu: najmanje 13,5 pa do 15 i više maligana. Njegovo ispijanje predstavlja svojevrsno uživanje u hvarskom suncu. Uz Tomićev plavac zato ide i poruka: „Pije se na ure, ne na litre”.

Petar Samadžija

Foto: N. Stojanović, https://www.bastijana.hr/