Brodski dnevnik

Brodski dnevnik

dobar vetar kapetane

Isplovljavanje – feng šui – 3.septembar

Sinoć je padala kiša, a kada sam se ujutro probudila – duvao je vetar. Okrenulo je na buru i bilo je hladnjikavo. Nije bilo vreme za kupanje.


Miša i ja smo otišli u nabavku dok su svi spavali. Kada smo se vratili, već su pili kafu. Potom je naš kapetan  otišao da se raspita kod meštana da li je vreme za isplovljavanje. Odgovor je bio NE. Svi smo potonuli. Poželela sam da odemo do Korčule ili negde, blo gde… Sve je bilo hoću-neću, ali smo ipak seli u auto i otišli do Korčule da kupimo neke šrafove.

Korcula kamp
Bili smo u delu Korčule gde smo Miša i ja nekada letovali , iznad kampa. Ipak je prošlo više od 30 godina i puno se gradilo za to vreme, pa jedva da sam prepoznala kraj. Staru kapetanovu kuću u kojoj smo bili smešteni – nismo prepoznali. Išli smo do centra Korčule kroz kamp i jedva da smo prepoznali uvalu u kojoj smo se kupali. Deo te uvale je postao marina, a ostatak je plaža.

Sada smo prolazili putem kojim smo nekad išli u grad. Tu se sada nalaze vile sa svojim molovima i vezovima za glisere i jedrilice. Prepoznala sam ulicu u kojoj je bio kafić kod Frane. Bilo je sjajno mesto gde su se služili dobri kokteli. Više ne postoji, sada je tu fast food.

Marina je je prepuna jedrilica, jahti, glisera. Nema gde igla da padne. Taj deo su nešto izgradili, zatrpali kioscima koji prodaju džidža-bidže tako da je onaj prostor koji vodi do stepeništa, a potom u stari grad nekako smanjen, zbijen, naguran i zdudan.

Ka Mljetu
Na povratku u Lumbardu naš kapetan je odlučio da krenemo za Mljet. Na brzaka smo se pokupili, nismo čak ni nabavili sve što nam treba. Sva sreća je ipak što sam ja dok smo se šetkali kupila nešto povrća.

Uzbuđenje. Ovo je baš ono to što sam priželjkivala. Setila sam se one čuvene Dunjine rečenice: “ Dico, sritni li smo?” – I u sebi ponavljala: sritni, sritni, baš sritni!

Iz marine smo izašli u 2 sata, na motor, a kada smo prošli rt Ražnjič, ugašen je motor i jedra su počela da se odmotavju… Samo što nisam zapljeskala! Jedrenje do Mljeta bilo je baš ugodno. Nije bilo velikih talasa i put je bio prijatan. To ne znači da smo sedeli u kupaćem i sunčali se na pramcu. Bili smo dobro obučeni u dukseve, jer je duvalo. Svi smo bili na gornjoj palubi i slušali našeg kapetana.

Zadivila me je tišina, šum tlasa i škripanje jedara. Tako sam se osetila nekako iskonski – samo vetar i voda i mi u ovoj orahovoj ljusci. Feng šui – vetar i voda…

Plovili smo oko 5 do 6 čvorova i stigli za 3 sata do Mljeta.

Pomena
Lučica Pomena, ipak se i ona malo promenila i izgradila, ali ne previše, s merom. Usidrili smo se u uvali Lokve pored Pomene i pošto smo svi bili dobrano gladni, ja sam na brzinu spremila kuskus sa povrćem. Kada smo se naručkali, mada je već odavno sunce zašlo, bućnuli smo u more. Bilo je toplije nego napolju. Priroda oko nas je predivna. Baš smo se iskupali, imala samo utisak kao da smo sami na svetu, mada je u ovoj uvali bilo usidreno još nekoliko jedrilica.

Posle kupanja, vreo tuš i palačinke. Sladimo se palačinkama i gledamo u zvezdano nebo. Prvi put imam prilike da vidim mlečni put, samo jednom pre toga sam videla toliko zvezda u Grčkoj u Delfima. Toliko je lepo da mi suze naviru od lepote!

Comments are closed.