Muški ručak poslednjeg dana – 6. septembar
Danas je deo posade napustio našu malu družinu. Otišli su rano ujutru, ustala sam da ih pozdravim i vratila se da spavam.
Pre podne smo proveli na brodu sami.
Dok smo sedeli na plubi i pijuckali kafu naišao je naš morski patak.
Naime, u našoj marini ima jedan patak koji spava na nekoj barci. On je kao maskota ove marine.
Svima je simpatičan, nije naporan, ne ulazi na brodove, a ljudi ga hrane.
Kada smo bili na drugom molu, barka na kojoj je spavao je bila je baš pored našeg broda.
Često smo mu davali hranu kada bi se zadesio ispred broda.
Bio nam je simpatičan, gegao se kao neki dekica.
Ovoga prepodneva, mada smo sada na trećem molu, se prošetao pored nas…
Kao da je naš morski patak došao da se oprosti sa nama.
Kada smo shvatili da smo sami na brodu, zaključali smo ga i otišli na plažu da iskoristimo to malo vremena koje nam je preostalo, jer sutra krećemo za Novi Sad.
Kada smo se vratili s plaže kapetan je već spremao ručak.
Rešio je da nam priredi gozbu za kraj.
Miša mu je pomagao u seckanju, a ja sam se izležavala kao mačka na pramcu J .
Ručak je bio sjajan, baš smo uživali smo u njemu.
Oduševljena sam što muški ručak ne mora da uvek podrazumeva meso.