Brodski dnevnik

dobar vetar kapetane

Neuspeo izlet i duga – 5. septembar

U rano jutro sam se prošetala plažom, malo vežbala, ali nije bilo za kupanje. Jutro nam je prošlo u gluvarenju…Vreme je šumeljivo. Čas je hladno, a čas toplo, kiša i oblaci se smenjuju sa suncem.

Pre podneva smo pokušali da odemo na izlet brodom, na jednu lepu plažu iza grada Korčule, sa severne strane. Na putu prolazimo pored ostrvaca Vrnik i Planjak. Vrnik je nastanjen i izgleda kao svet u malom, sve je tako lepo: i molo i žal i borić i crkvica, mala riva…eh, tu bih starost provela.

Ka Korčuli
Inače, Vrnik je mesto najstarijeg i najpoznatijeg Korčulanskog kamenoloma, iz kojeg se koristio kamen za izgradnju Korčule, Dubrovnika, Aja Sofije, Bele kuće i niz poznatih građevina u Hrvatskoj i po celom svetu. Vrnički kamen se ističe svojom kvalitetom i belinom. Postoji samo nekoliko porodica koje sada žive u ovom slikovitom mjestu.

Pred nama je ostrvo Badija, nekad čuveno kupalište, sada je to vraćeno crkvi, može se otići i prošetati… Korčula se vidi kao na dlanu u daljini…

Badija
Stalno gledamo ka nebu, jedan crni oblak ide na nas – kao da kreće kiša. Naš kapetan okreće brod i bežimo od pljuska, koji nas u Lumbardi ipak stiže. No brzo i polazi, ali brod je već u luci i tu smo gde smo!

Udruženim snagama spremamo špagete, a posle Miša i ja odlazimo na Bilin žal. Dok smo se kupali i uživali na ovoj peščanoj plaži preko puta na Pelješcu je bila nevera. U jednom trenutku pojavi se velika duga od rta Ražnjić pa sve do Pelješca. Davno nisam imala priliku da vidim tako prelepu dugu. Fotoaparat smo, na žalost, zaboravili, ali neću je zaboraviti.