Trijumf barik

Uz šardone, sovinjon je najčuvenija bela vinska sorta u Francuskoj. Gaji se u svim vinogradarskim zemljama sveta s umerenom klimom. Naravno, najviše u svojoj postojbini, gde se gotovo uvek meša sa semijonom i ponekom kapljicom muskadela. Čuvena desertna soternska vina rezultat su upravo ovog triptiha. Za sovinjon Francuzi kažu da je vino kraljeva i kralj vina. Prihvatao je to i osnivač Pete republike general Šarl de Gol, ukazujući čast sovinjonu da bude službeno vino na državnim banketima.

Kraljevskim vezama sovinjon je stigao i u naša vinogorja. Dvorski vinogradi u Topoli postali su čuveni po svetskim sortama kupovanim u Francuskoj od 1920. i kasnije, po nalogu kralja Aleksandra 1 Karađorđevića (1888-1934). U oplenačkom vinogorju, na kraljevim plantažama prvi put zasađene su sorte za vrhunska vina: sovinjon, burgundac beli, rizling rajnski, semijon, a za crna - kaberne sovinjon, burgundac crni, merlo, frankovka. Dvorske plantaže uz pomoć francuskih stručnjaka negovane su tako brižljivo da su ubrajane u najlepše i najmodernije u ovom delu Evrope, a u selima ispod Oplenca podstakle su vinogradarsku revoluciju. Ako su uvozne sorte loze dobre kralju, biće i nama - računali su seljaci, ohrabreni i time što im je dvorska vinarija nudila te sadnice.

Kruna kraljevskog podruma ispod Oplenca bilo je belo vino „trijumf“. Točeno je na dvoru u Beogradu i na dvorovima u evropskim prestonicama, u ambasadama, konzulatima. Kraljeva kod nas više nema, ali priča o „trijumfu“ nije završena. Poznati dvorski podrumar Živan Tadić, koji je posle Drugog svetskog rata emigrirao u Kanadu, saznavši, pod stare dane, da se u oplenačkom kraju obnavljaju vinogradi, mladom agronomu Božidaru Aleksandroviću u Vinči poslao je recepturu - sortni sastav „trijumfa“, najboljeg vina kraljevog podruma koje se nekada pilo na gotovo svim evropskim dvorovima.

Na osnovu požutelog rukopisa, oslanjajući se na svoje znanje i iskustva svojih predaka, mladi stručnjak Božidar Aleksandrović je počeo da ispisuje nove stranice vinogradarstva i vinarstva svoje porodice i svoga kraja. Božin „trijumf“, danas lider naših belih vina, zapravo je sovinjon u kome ima 15 odsto belog burgunca i rajnskog rizlinga.

Kao vino dostojno je sorti koje ga čine. Barikirano je, ali je drvo dozirano vešto i znalački, kako bi u flaši bilo više sorte, a manje hrasta. Izbegnut je parketni stil, često prenaglašen kod naših barika. Reč je o vinu, koje predstavlja čitavu gamu ukusa, od kiselih zelenih jabuka i krušaka do iznenađujućih egzotičnih nota dinje i manga. Jačine je 13,9 maligana. Vatreno, sočno. Ne bi se stidelo ni na jednom od evropskih dvorova, poput svog prethodnika.

Petar Samardžija

Foto: N. Stojanović, http://vinarijaaleksandrovic.rs/